Цео живот за једну ноћ

Чачак – Љубавну везу двоје пензионера из Горњег Милановца одржавану, с прекидима, осам година, заувек је прекинула љубомора. То би, на основу прикупљених доказа и одбране коју је дао убица, могао да буде највероватнији мотив Мирку Пешовићу (58) да кухињским ножем убије Радославу Лазаревић (53).

Он је прексиноћ, неколико часова после хапшења, саслушан у Окружном суду у Чачку, па је истражни судија Бранислав Станић одредио Пешовићу притвор до 30 дана, и наложио обдукцију леша покојнице. Убица повратник не спори да је пререзао гркљан несрећној жени, наводећи да су се обострано волели.

Због чега је, онда, дограбио сечиво ? Можда је, како окривљени објашњава, разлог Српска нова година: он је 13. јануара лежао на интерном одељењу милановачке болнице због проблема са притиском и шећером, а она, без његовог знања, била на дочеку у Дому пензионера на Руднику.

Пешовић је 17. јануара изашао из болнице, оценио да се жена удаљава, и трагичан расплет збио се 25. јануара, између 20 и 21 сата. Седели су у његовој "застави", код бензинске пумпе  на изласку из Милановца, последњи пут посвађали и он је дохватио нож остављен између седишта.

Одатле је одвезао леш на други обод града, у један забран села Бруснице и избацио из кола, само 200 метара од места где је пре скоро деценију и по убио претходну љубавницу. Због чега баш тамо ? Објаснио је да му је "таква судбина", наводећи чудновато поклапање бројки. Прву жртву, Јованку Вукашиновић, такође је заклао управо у тој шуми, 14. септембра 1992. године. Друга, Радослава Лазаревић, рођена је истог дана и месеца, 14. септембра 1953. године.

Судија Станић, који је и онда обавио увиђај, наводи да је Пешовић први злочин такође објаснио љубомором. Везу са Јованком описао је речима неке песме, "Не могу без тебе, не могу са тобом", док је сада о покојној Радослави рекао: "Волео сам ја њу, волела је и она мене, Бог да јој душу прости, нека јој буде лака земља".

Пошто је одбацио леш, прошлог четвртка увече, убица је отишао до сеоске продавнице и купио пола литра коњака, али није допио целу боцу. Убрзо се вратио на место где је лежала жена, наводно да би проверио да ли је можда жива. Скинуо је са себе перјану јакну и покрио је, док је из гепека извадио неки најлон и ставио под главу покојнице јер је, описује, тада почео да пада крупан југов снег. Остао је у џемперу а следеће вечери, пред судијом, изјавио да се каје што је дигао руку.

Нож није пронађен пошто убица, признајући недело, не може да се сети где би могао да буде. На истрази је да процени разборитост човека који је у размаку од 15 непуних година, од којих је девет провео у затвору, скоро на истом  месту али на потпуно истоветан начин, усмртио две жене, не успевајући да контролише љубомору.

Пешовић је радио као механичар у милановачком "Аутопревозу", док је Радослава Лазаревић највећи део радног века провела у ПИК-у "Таково".