Скок акција Универзал банке

Када једној банци за само годину дана вредност акција на Београдској берзи порасте више од пет пута, са 6.000 на 32.000 динара, колико су ових дана коштали вредносни папири београдске Универзал банке, једино природно питање њеном првом оперативцу, председнику Извршног одбора мр Ратку Бановићу, било је – како се то постиже. У чему је тајна тог резултата?
После отварања процеса трансформације банкарског и финансијског система у нашој земљи, а поготово након доласка великих страних банака пре четири-пет година на наше тржиште, успеха у банкарству нема без тешког и стрпљивог рада, али само по правилима струке, каже наш саговорник и додаје да је Београдска берза право место за изрицање оцене о квалитету рада и успеха у пословању. Иако Универзал банка спада у ред средњих домаћих финансијских кућа, суштина није само у висини и снази њеног капитала већ и у ономе шта тиме постиже.

Лане је удвостручила билансну суму, а с њом сразмерно и добит.

Пословне књиге за 2006. полако се затварају и за сада се још сасвим "у цифру" не зна колики ће бити профит, али 832 акционара, власника банке, од којих су барем 300 њих физичка лица, свакако имају разлога за задовољство. Они, сведочи Бановић, чувају своје акције и не износе их на берзу, али то чине други, па је лане око 40 одсто хартија од вредности променило свог власника, све по вишој цени.

Тајне у постизању таквих резултата нема. Банка шири послове, обавља све већи број трансакција у домаћем и иностраном платном промету, стара се да за своје клијенте ангажује што повољније изворе финансирања, штеди се на сваком кораку и то све уз лагано "скидање" марже, како би остала конкурентна на домаћем узаврелом банкарском тржишту. У 56 организационих јединица има свега 350 запослених. Банка нема високих резервација на пласмане, а тиме ни динара отписа одобреног кредита. Због тога је наплата зајмова, како грађанима тако и правним лицима, из готово свих привредних области безмало стопостотна.

 На питање – како гледа на све оштрију конкуренцију "домаћих банака са страним капиталом", Бановић каже да и оне полако улазе у фазу мирнијег развоја. Тиме се његовој банци, али и осталим домаћим банкама, отвара простор за стицање нешто већег тржишног колача. По њему је најважније да надлежна регулаторна тела имају исти приступ према свим банкама и да на подједнак начин контролишу поштовање правила игре на тржишту. Од фер конкуренције не може да буде никоме лоше. Наравно, под условом да се у тој трци држи ритам најјачих.

Када је у питању даљи развој нашег банкарског система, па тиме и његове банке, по Бановићу, проблем није у њиховом броју већ у прилично "плитком" финансијском тржишту. Невероватно је, каже он, да смо меницу једноставно протерали са тржишта. Уместо да институције система учине све да се у то средство плаћања и трговања поврати поверење, менице су готово нестале са тржишта, јер већина учесника у њиховим трансакцијама не жели ризик при садашњој неефикасности судства и недовољне заштите интереса поверилаца. Због тога се, нажалост, многе фирме радије опредељују за, објективно, скупље кредите него да тржишту понуде своје власничке и друге папире. Извори финансирања са додатним оптерећењима су доста скупи и знатно јевтинији позајмљени динар од банака може се очекивати када се за то створе системски и тржишни услови и професионално понашање.

Исто се, каже Бановић, може рећи и за допуштени улазак у минус на текућем рачуну. Те позајмице нису ништа друго до једна врста оквирних кредита, али који се управо због скупоће користе веома кратко. Који дан. А не као што се код нас уобичајило – месецима или годинама. Универзал банка успева да својим клијентима на то укаже и зато нема много таквих клијената. Међутим, и грађани треба да поведу рачуна о цени сваке банчине услуге. Јер, живот на вересију био је и остао – најскупљи.

-----------------------------------------------------------

Скупи стамбени кредити

Чак и ако би се банке одрекле било какве камате на стамбене кредите, опет, сматра Бановић, мало је наших људи који би се могли задужити за стицање свог крова над главом. Цене квадрата, чак и у насељима подаље од центра Београда, крећу се између 1.200 и 1.300 евра. За стан просечне величине за четворочлану породицу потребно је између 75.000 и 80.000 евра. Уз бенефицирану камату од пет одсто на 20 година месечни ануитет је око 500 евра. Ако би се банке одрекле камате, рата би била око 340 евра, што је много ако се зна да су садашње плате у просеку једва око 300 евра.