Слобода избора

Балканом тумарају групе људи у потрази за изгубљеном идеологијом. Једни су је пронашли у слепој оданости партијама, тајним службама, верским организацијама, националном раду, а косовски Албанци у идеологији независности. Неалбанци су на Косову и Метохији, у највећем броју, окружени овом новом тоталитарном свешћу, и у моћним националистичким круговима сматрају се главним кривцима за неостваривање независности.

У сусрету са том идеологијом, која има своје институције и етничко-племенске циљеве, Срби, па и сви остали, нису пронашли ни један механизам који би им омогућио минимум сигурности и заштите. Географски изоловане и ретко, само делимично медијски повезане српске заједнице на Косову и Метохији, развијале су се, у протеклих осам година, потпуно различито, зависно од прилика наметнутих окружењем и бриге која им је посвећивана.

Сталне тензије, гетоизирани дух, болна међусобна посвађаност око новца и "државних привилегија", одсуство било каквог система и препуштеност неспособним чиновницима довели су ове људе у положај да су ретки они који знају шта ће радити сутра, и како се треба понети у случају да дође до нових политичких решења, о немирима и насиљу излишно је и говорити. Посебан однос према моћи државе, и фаталистичка вера да она може завирити у свако косовско двориште, учинили су ове људе додатно беспомоћним, мада не треба заборављати да је свака другачија идеја од званичне "државне", деценијама, а и сада, брутално гашена и осуђена на пропаст.

Због свега тога, главни осећај косовских Срба је препуштеност. То је основни термин којим би могао започети било који опис њиховог живота.

"Направио сам две куће у Грачаници и све што је требало, а моје дете мора да живи и плаћа стан у Београду. Нема посла или не може да се дође до њега, све што сам направио нема смисла јер ово није живот", каже мештанин Грачанице који тврди да до сада никада није размишљао о одласку. Код већине људи одлазак је дубоко повезан са сталним и, рекло би се, инстинктивним осећајем несигурности насталим због великих потреса и насиља заснованих искључиво на етничком принципу.

Сурова и нетачна тврдња да живот почиње независношћу, односно суверенитетом, Албанце је утврдила у уверењу да, ако се независност не деси, направе хаос, а многе Србе да ако буде доведен у питање суверенитет одмах напусте Покрајину. Одлука о одласку, као и насиље зависе од политике, или, што је још опасније, зависе од тумачења формулације о коначном статусу.

Код већине је устаљено мишљење да би поделом Косова и Метохије дошло до померања становништва и етничког чишћења и да у том случају Срби јужно од Ибра не би имали никакве шансе да опстану. Најинтересантнија је категорија Срба повратника у екстремне метохијске средине. Они углавном одбијају било какав разговор о политици, а виталност и жеља да се врате и опстану граниче се са фанатизмом. Описујући свој однос са суседима Албанцима, Милорад Павловић из Клине каже да углавном не разговарају, али да комуницирају погледом и да је за сада и то довољно.

"Овде вам је лепо, ви сте добри и гостољубиви људи, и једино што вам могу рећи јесте да имате разлога да се борите да живите овде, ма шта се дешавало", узбуђено је поручио Хрвоје, вођа хрватског састава "Кубизмо" са џез фестивала одржаног у Косовској Митровици.

И заиста, оно што се могло видети током четири дана џез фестивала North city не припада албуму слика на које је навикла јавност у Србији. Стотине младих урбаних људи, позитивно настројених, без националних и партијских обележја, без великих прича и митологије, дошло је једноставно да слуша музику, да осети дах града и слободе избора који им је одузет већ годинама.
Када би они имали прилику да одлучују, слобода би изгледала другачије.
Уредник "Гласа југа" и "КИМрадија"