Sloboda izbora

Balkanom tumaraju grupe ljudi u potrazi za izgubljenom ideologijom. Jedni su je pronašli u slepoj odanosti partijama, tajnim službama, verskim organizacijama, nacionalnom radu, a kosovski Albanci u ideologiji nezavisnosti. Nealbanci su na Kosovu i Metohiji, u najvećem broju, okruženi ovom novom totalitarnom svešću, i u moćnim nacionalističkim krugovima smatraju se glavnim krivcima za neostvarivanje nezavisnosti.

U susretu sa tom ideologijom, koja ima svoje institucije i etničko-plemenske ciljeve, Srbi, pa i svi ostali, nisu pronašli ni jedan mehanizam koji bi im omogućio minimum sigurnosti i zaštite. Geografski izolovane i retko, samo delimično medijski povezane srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, razvijale su se, u proteklih osam godina, potpuno različito, zavisno od prilika nametnutih okruženjem i brige koja im je posvećivana.

Stalne tenzije, getoizirani duh, bolna međusobna posvađanost oko novca i "državnih privilegija", odsustvo bilo kakvog sistema i prepuštenost nesposobnim činovnicima doveli su ove ljude u položaj da su retki oni koji znaju šta će raditi sutra, i kako se treba poneti u slučaju da dođe do novih političkih rešenja, o nemirima i nasilju izlišno je i govoriti. Poseban odnos prema moći države, i fatalistička vera da ona može zaviriti u svako kosovsko dvorište, učinili su ove ljude dodatno bespomoćnim, mada ne treba zaboravljati da je svaka drugačija ideja od zvanične "državne", decenijama, a i sada, brutalno gašena i osuđena na propast.

Zbog svega toga, glavni osećaj kosovskih Srba je prepuštenost. To je osnovni termin kojim bi mogao započeti bilo koji opis njihovog života.

"Napravio sam dve kuće u Gračanici i sve što je trebalo, a moje dete mora da živi i plaća stan u Beogradu. Nema posla ili ne može da se dođe do njega, sve što sam napravio nema smisla jer ovo nije život", kaže meštanin Gračanice koji tvrdi da do sada nikada nije razmišljao o odlasku. Kod većine ljudi odlazak je duboko povezan sa stalnim i, reklo bi se, instinktivnim osećajem nesigurnosti nastalim zbog velikih potresa i nasilja zasnovanih isključivo na etničkom principu.

Surova i netačna tvrdnja da život počinje nezavisnošću, odnosno suverenitetom, Albance je utvrdila u uverenju da, ako se nezavisnost ne desi, naprave haos, a mnoge Srbe da ako bude doveden u pitanje suverenitet odmah napuste Pokrajinu. Odluka o odlasku, kao i nasilje zavise od politike, ili, što je još opasnije, zavise od tumačenja formulacije o konačnom statusu.

Kod većine je ustaljeno mišljenje da bi podelom Kosova i Metohije došlo do pomeranja stanovništva i etničkog čišćenja i da u tom slučaju Srbi južno od Ibra ne bi imali nikakve šanse da opstanu. Najinteresantnija je kategorija Srba povratnika u ekstremne metohijske sredine. Oni uglavnom odbijaju bilo kakav razgovor o politici, a vitalnost i želja da se vrate i opstanu graniče se sa fanatizmom. Opisujući svoj odnos sa susedima Albancima, Milorad Pavlović iz Kline kaže da uglavnom ne razgovaraju, ali da komuniciraju pogledom i da je za sada i to dovoljno.

"Ovde vam je lepo, vi ste dobri i gostoljubivi ljudi, i jedino što vam mogu reći jeste da imate razloga da se borite da živite ovde, ma šta se dešavalo", uzbuđeno je poručio Hrvoje, vođa hrvatskog sastava "Kubizmo" sa džez festivala održanog u Kosovskoj Mitrovici.

I zaista, ono što se moglo videti tokom četiri dana džez festivala North city ne pripada albumu slika na koje je navikla javnost u Srbiji. Stotine mladih urbanih ljudi, pozitivno nastrojenih, bez nacionalnih i partijskih obeležja, bez velikih priča i mitologije, došlo je jednostavno da sluša muziku, da oseti dah grada i slobode izbora koji im je oduzet već godinama.
Kada bi oni imali priliku da odlučuju, sloboda bi izgledala drugačije.
Urednik "Glasa juga" i "KIMradija"