Деценија демократских промена

Ниш – Пригодним манифестацијама јуче је у Нишу обележен значајан јубилеј демократије на овим просторима – деценија од конституисања прве Скупштине града, а у којој је већину имала дотадашња опозициона Коалиција "Заједно". После локалних избора одржаних у Србији 3. и 17. новембра 1996. године, и вишемесечних протеста због покушаја изборне крађе, фалсификата и понајвише због непризнавања победе опозиционих партија, на Савиндан, 27. јануара 1997. године у Нишу је одржана конститутивна седница градског парламента. На њој је потврђено да политичка организација "Заједно", коју су чинили одборници Демократске странке и Српског покрета обнове, имају већину у односу на дотле владајућу Социјалистичку партију Србије. Из редова ДС-а за председника Скупштине града и градоначелника изабран је тадашњи председник Градског одбора ове странке Зоран Живковић, каснији савезни министар унутрашњих послова СР Југославије и премијер Србије, а за председника Извршног одбора Бранислав Јовановић, тада председник Окружног одбора СПО-а.

Конститутивној седници нишке градске скупштине тог 27. јануара 1997. године присуствовао је и председник ДС-а др Зоран Ђинђић, а политичка организација "Заједно" у Нишу била је на власти до јесени 2000. године, када су одржани нови савезни и локални избори. ПО "Заједно" престала је да постоји, а већину у новој Скупштини града освојила је Демократска опозиција Србије (ДОС).

Поред осталих  пригодних манифестација и евоцирања успомена на велику политичку борбу и двомесечне протесте на крају 1996. и почетку 1997. године у Нишу је јуче у Галерији Нишког културног центра отворена изложба фотографија. Поставка је под називом "Догађања Нишлија 1996-97", аутор је Велимир Ракочевић, а отворио ју је први председник нишке демократске скупштине у новијој историји Зоран Живковић. Он је истакао да ће јесен 1996. године остати запамћена за сва времена као период изузетне енергије у народу. Тада је било, истакао је Живковић, много више идеја и више људи спремних да се боре, а данас, иако је боља општа ситуација и када се у Србији нико не прогони и не хапси због политичке борбе, у земљи су завладали апатија и безидејност у политичкој елити...