Лекари плаћају казне због превише издатих рецепата

Др Мирјана Стевић, специјалиста опште медицине, изабрани лекар са 1.650 пацијената у својој картотеци у Дому здравља Нови Београд недавно је платила 34.000 динара из свог џепа јер је према налазу инспекције Републичког фонда здравственог осигурања пацијентима (РФЗО) преписала више лекова него што је имала право. У разговору за „Политику” каже да јој је било предочено да би могла да остане без печата, што практично значи без посла и да је зато, после уложеног приговора, платила своју казну.

– Инспектори су контролисали јуни месец, када већина лекара користи годишњи одмор и када нашим пацијентима лекове на рецепт пишемо за два месеца, што је и дозвољено. Тако сам и урадила и мислим да нисам оштетила РФЗО, јер ниједан од тих пацијената није дошао по лекове у јулу, већ тек у августу. Углавном се радило о хроничној терапији. Зашто су инспектори одабрали мене? Зато што сам у јуну највише радила: прво, имам велику картотеку од 1.600 пацијента од којих 500 има преко 75 година, била сам шеф смене и када год је била гужва примала сам пацијенте, да се не жале. Примала сам по 50 пацијената сваки дан. Имала сам 940 пацијената којима сам написала 3.000 рецепата – каже докторка Стевић.

Она није једина – многи лекари у домовима здравља који су издавали лекове изван своје надлежности мораће да плате казну и до 100.000 динара РФЗО.

Докторка Стевић каже да убудуће неће примати више од 30 пацијената.

– Инспектори из Фонда су били благонаклони, могла је та цифра да буде и већа. Код три-четири лека, сам у брзини „промашила” дијагнозу. Из свог џепа сам платила и 900 динара за лек оболелом од рака, а опростили су ми када сам оболелим од тумора писала лекове за два месеца – каже докторка Стевић.

Др Драган Цветић, председник Синдиката лекара и фармацеута Србије препоручио је лекарима да ове казне не плаћају и да ће њихови чланови добити бесплатну правну помоћ ако их РФЗО тужи.

– Претње одузимањем печата су несразмерне. Правилници ограничавају лекара, јер он не може да препише лек за који сматра да је најбољи, већ мора да бира међу онима који су му задати. Ако изађе из тог оквира, РФЗО се појављује као полицајац и лекара оптужује да је направио материјалну штету. Рационална потрошња лекова мора да постоји, али медицина не може да се укалупи у чврсте оквире јер није математика или механика. Став струке на који се РФЗО позива је дискутабилан, много бирократије се умеша при стављању неког лека на листу – сматра др Цветић.
Директорка новобеоградског дома здравља, др Божица Новаковић каже да је више лекара у овој установи добило налоге да плате – од 3.000 до чак 50.000 динара.

– Многи су грешке направили из непажње. Велики је проблем што многи специјалисти из клиника и болница не познају правилнике и пацијентима препишу све и свашта, а онда су лекари у домовима здравља на удару, јер неће да напишу на рецепт нешто што је одредио специјалиста – каже др Новаковић.

Др Милица Николић-Урошевић, изабрани лекар дома здравља „Врачар” признаје да није у реду пацијентима ограничавати терапију, али сматра да ако су лекари потписали уговор о идентификационом броју, односно печату да ће преписивати лекове само на основу листе лекова – то морају и да поштују.

– Доктори су изложени притисцима и претњама када пацијенту, који има извештај специјалисте, треба да објасне да неке лекове не могу да препишу на рецепт. Зато специјалисти из болница морају пацијентима јасно рећи да ли оно што су им преписали иде на рецепт или ће морати сами да купе или доплате – каже др Николић-Урошевић.
..........

РФЗО: Прописе прекршило 875 лекара

Контролисана су 1.433 лекара, а код 875 доктора утврђене су неправилности у прописивању лекова на рецепт и тражена је рефундација за неправилно потрошена средства. Сви лекари морају да се придржавају критеријума датих у Листи лекова, које су сачинили еминентни стручњаци из разних области медицине да би пацијенти добили оптималну терапију. Неправилности се односе на прописивање лекова за које је потребно мишљење специјалисте, за прекорачење максималне дозе лека, за преписивање лекова без антибиограма, брисева или лабораторијских анализа, каже др Верица Лазић, заменик директора Сектора за контролу у РФЗО.