Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Видео конференције спасавају животе

Видео конференције спасавају животе
Ради са Банком Америке и владом Аустралије: Мајкл Гансер

У Аустрији се лекари из различитих болница окупљају посредством видео технологије када је реч о неком тешком случају, консултују се и тако покушавају да спасу нечији живот, каже Мајкл Гансер, виши потпредседник за централну и источну Европу ИТ компаније „Циско”, посебно познате у области рачунарских мрежа.

Гансер је о дометима и примени високих технологија говорио и учесницима дводневне конференције „Циско експо 2012”, која је јучепочела у Београду. Једна од његових тема био је управо систем „телепрезентс”, односно ТВ присуство или развијена ТВ конференција уз помоћ које се данас одржавају састанци, прегледају пацијенти или саветују клијенти који се не налазе у истој просторији или на истом континенту.

– Компаније се одлучују за ову технологију када желе да уштеде на авионским картама али и на времену које запослени могу да посвете послу, а не чекању на аеродромима. То је инвестиција, тако штедите и стичете предност на тржишту – истиче наш саговорник.

Као неко ко је 15 година у менаџменту компаније која се бави високим технологијама, Гансер је приметио да се даљи развој бизниса може очекивати управо у разумевању ИТ сектора и пословодства. Верује да фирме које имају потребу а нису се одлучиле за видео искуство то вероватно не чине јер је негде запело у комуникацији између ИТ стручњака и менаџмента.

– Међу нашим корисницима су Банка Америке, влада Аустралије и многе друге компаније јер све оне имају проблем са мањком стручњака. Узмимо, на пример, врхунске инжењере: ако желите да привучете оне који не желе да се селе из своје земље, најбољи начин да са њима сарађујете је посредством видеа.

Како је Гансер показао учесницима конференције, многе мале фирме или банке не могу физички да имају консултанта у свакој експозитури, али он ипак може да посаветује клијента посредством ТВ екрана.

– Тако можете да посаветујете 15 или 20 муштерија током дана, што раније није било могуће.

Као предност ове технологије не наводи се само уштеда трошкова, већ и чињеница да је ово „зелена” технологија. Једна од примена је и у академској сфери при чему један професор може држати предавање огромном броју студената у различитим деловима света.

– У Словачкој ову технологију користе професори који на овај начин држе предавања студентима у САД.

Област у којој се много очекује од „телепрезентса” јесте медицина. Лекари су већ почели да прегледају пацијенте „на даљину”, да их саветују а да се са њима не нађу у просторији. Али, може ли екран, ма како добри били звук и слика, да замени живог човека.

– Наравно да не – објашњава Гансер.

– Али постоје ситуације које нису хитне, не морате због њих ићи у ургентни центар. На овај начин се могу третирати хроничне болести и када желите да се посаветујете са лекаром који не може да вас види у наредних месец дана. У Швајцарској радимо на пројекту у оквиру којег ће се систем инсталирати у апотекама и пацијенти ће се и тако консултовати са лекарима.

Наш саговорник истиче да његова компанија тренутно развија ову технологију за мобилне телефоне и да ће многе ствари за које се веровало да су немогуће ипак постати стварност.

– Када сам се први пут сусрео са овим, помислио сам да сам у „Ратовима звезда”. Сада сам сигуран да ће за време нашег живота бити могуће да уз помоћ видео и 3Д технологије присуствујемо нечијем рођендану, а да физички не будемо у његовом дому.

Ј. Стевановић

-----------------------------------------------------------

Почеци у Србији

Ова врста ТВ присуства већ је почела да се користи и у Србији, каже Мајкл Гансер. Многи су и лично заинтересовани за ову технологију јер она за пословне људе значи више времена за породицу и пријатеље.

– Следећи корак за нас је мобилна технологија, односно овакав видео на мобилним телефонима.


Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.