Пут кроз лавиринт

Од када се појавила на уметничкој сцени средином прошле деценије, Ивана Ивковић (1979) стиче афирмацију професионално радознале, амбициозне и концентрисане личности, а сваки њен нови пројекат провокативношћу и јаким метафорама истражује моћ ишчитавања различитих комуникацијских кодова и њихових енигматских слојева.

После десетак поставки/пројеката које је до сада реализовала, међу којимби издвојили прошлогодишњи рад „Пресент 6” представљен у Галерији Културног центра Београда, све се више препознаје идејна матрица ове уметнице – путнице, номада – грађанина света, чији радови често имају путописни карактер и која своје активно присуство персонализује највише у пољу емпатије фемине. Може се рећи да је у овом дискурсу емпатија фемине једна од преводница и веза са контекстом сопственог времена као и рефлексијама историјских датости.

На тим основама Ивана Ивковић гради властиту стваралачку стратегију искушавајући пропустљивост граница између јавног и интимног и како сама говори повезује, уплиће, меша аутобиографске садржаје са друштвеним, географским, историјским, а у оквиру неке филозофске теме или питања које је окупира. У реализацији својих идеја она суверено влада различитим медијима – цртежом, сликом, фотографијом, инсталацијом, амбијентом.

Концепт новог рада комплексан је и идејно, и визуелно, и просторно јер се везује за одабрану локацију. И смели поетски наслов „Since I met you I have no peace” постављен је као замка и/или својеврстан путоказ кроз лавиринт на путу између у наших жеља и могућности. Тако је простор галерије СУЛУЈ-а активни чинилац поставке чији амбијент је наглашен интимношћу две повезане собе. Већ сам наслов рада својом индикативном поруком и потенцијалом стана контекстуализује поставку чије уметничке интервенције чине одлични цртежи, лајтбокс и подна инсталације од два тепиха, што омогућава да се и буквално уђе и хода амбијентом.

У првом реду, Ивана Ивковић овим радом фокусира питања мушко-женског принципа сучељавајући њихове разуђене, често тешко читљиве, енигматске пројекције. Она при том користи сасвим различита документарно-амблематска и лингвистичко-визуелна својства познатих нам личности (Баскијат, Чегевара), релативизујући до краја нашу идеју о постојаним моделима она даље нарушава стандардне извора и спаја неспојиво. Маркантан рад је вунени тепих из два дела у чију је постојећу мирну персијску шару уткан цртеж два огромна узнемиравајућа црна орла.

Очито да је у овом контрасту дијаметралних разлика– транспонованог цртежа на постојећу источњачку материцу који као лајтмотив прати текст „Since I met you I have no peace” – драматично продубљена идеја о разликама полова и владајућим предрасудама, о потрази за хармонијом и заједничким миром упркос свему.

Балансирајући у овом деликатном пројекту дуалност појава и идеја као и двосмислено тумачење јавно и приватно, доминацију моћи и крхкости бића, општа места и лично/аутобиографско, глобално и локално, архетипско и ново, Ивана Ивковић смело маркира проблеме своје генерације, али и проблеме времена у којем индивидуа тешко налази праву природу људи и појава, енергетски баланс, здраву и спонтану комуникацију, фундаменте у нарушеној безличној и агресивној потрошачкој алијенацији.