Добар савет и држави вредан

Овог пролећа чак 14.500 газдинстава пријавило се да размени пшеницу за вештачко ђубриво KAN у државном аранжману, што је неупоредиво више него ранијих година. Поднето је захтева за укупно 16.000 тона, а раније је на тај начин размењивано тек око 3.000 тона тог „вештака”.

То су први резултати рада нових агронома у оквиру саветодавне службе Министарства финансија. Владимир Петковић, председник Савета за саветодавство и примењено истраживање у Министарству пољопривреде, каже да ће ускоро цела Србија бити покривена системом метеоролошко-биолошке службе чија је сврха адекватна заштита усева.

– Штета на биљној производњи просечно износи чак 28 одсто рода. Неки усеви или воћке прскају се средствима за заштиту, непотребно, и по 20 пута. То поскупљује производњу, а не добијамо здравствено исправнији производ. Правовремено, поруком или телефонским позивом земљорадник ће бити информисан да прска управо када је то потребно, на пример у петак пре подне. На тај начин уштедело би се и 75 одсто новца који се даје за заштиту, а добила би се здравија храна – објашњава Петковић улогу саветодавне службе којом треба да се постигне ефикаснија производња и смање трошкови.

Ангажовањем агронома од прошле јесени, а сваки од њих саветује 150–200 газдинстава, Министарство је добило и прецизније податке о тржишту пољопривредних производа, тачније како се према земљорадницима понашају продавци репроматеријала, откупљивачи њихових производа, банке. Министарство пољопривреде је од 1. новембра прошле године ангажовало 1.511 агронома. На конкурс се пријавило се 2.800 кандидата који су прошли обуку, а на крају је њих 1.850 положило испит.

–Најважније је да пољопривредници искрено прихвате саветодавце. Неспорно је да наш сељак има доста знања и да пуно ради, а уколико се тај труд допуни научним сазнањима и уз то прате све мере државне политике, као и могућност коришћења различитих субвенција, сигурно је да ће резултати бити још бољи. Зато је важно да саветодавац живи у месту за које је задужен, да успостави добар контакт на терену и да прати газдинства - објашњава Петковић.

Чак и у САД, где су и нуклеарке приватне, служба која се бави едукацијом фармера је државна и веома озбиљно проучава статус и услове у којима се њихова грана развија. Главни критеријум на основу кога ће бити оцењивана успешност саветодаваца биће повећање производње у њиховом сектору.

Од колике је то важности, Петковић илуструје чињеницом да код нас у просеку једна крава даје девет литара млека дневно, што је средњовековни резултат. Уколико би се производња повећала само за литар на дан, годишњи БДП био би увећан за око 50 милиона евра. Слично је и с производњом у ратарству, где би принос који је за 200 килограма већи од садашњег просека за пшеницу, увећао националне рачуне за 120 милиона евра, док би већа количина убраног кукуруза вредела 320 милиона евра.

– Циљ програма је и да производњу учинимо јефтинијом. Наши пољопривредници се у току процеса обично унапред задуже код откупљивача, а када измирују обавезе неке од ставки плаћају више него што је неопходно. Саветодавци ће их упућивати како да организују производњу а да се не задужују. Или, ако морају, како да дођу до јефтинијег новца, да их усмере и на повољности које нуди држава а које се мало користе. Процена је да би само на тај начин годишње трошкове у пољопривреди смањили за 15 до 20 одсто – објашњава наш саговорник.

Плата агронома којег је ангажовало Министарство износи 40.000 динара уз могућност да посебним залагањем и резултатима увећају примања за још 50 одсто. Уз то, они који пристану да промене место боравка и оду у средину где је њихово знање потребно, имаће право на надокнаду за одвојен живот, која износи 18.000 динара.

-------------------------------------------------------------

Посао за 200 инжењера шумарства

Више од 200 незапослених инжењера шумарства потписало је јуче у Београду уговоре о ангажовању на пословима инвентуре приватних шума у Србији на период од годину дана.

Инжењери су уговор потписали са Шумарским факултетом у присуству министра пољопривреде и трговине Душана Петровића.

Петровић је рекао да у Србији има више од два милиона хектара шума, од чега је половина у приватном власништву, додајући да држава до сада није успела да адекватно попише све податке о приватним шумама.

Он је рекао да има око 1,3 милиона власника приватних шума, те ће им ангажовани инжењери предочити каквим економским добром располажу и који је најбољи начин да га искористе.

Декан Шумарског факултета Милан Медаревић казао је да ће на тај начин коначно бити активирани они који су се за то школовали, нагласивши да је реч о највећем пројекту те врсте који је факултет реализовао.

Месечна плата инжењера износиће 40.000 динара уз могућност добијања бонуса, а како је најављено реализација тог пројекта почеће 2. априла.

Танјуг