Немате разлога за песимизам

Све реформе које могу да убрзају процес придруживања Србије Европској унији, треба да буду високо на листи приоритета нове владе, каже у разговору за „Политику” Индермит Гил, главни економиста Светске банке за Европу и Азију. За земље као што је Србија, тај процес је веома снажан импулс за економски раст, додаје. Искуства других земаља показују да је највећи напредак у реформама остварен од тренутка добијања статуса кандидата па до чланства у Европској унији. Зато је, упркос неким песимистичним проценама, убеђен да ће следећих 10 година највероватније бити време највећег напретка за Србију. 

– Процес прудруживања увек помаже, нарочито на степенику на коме се Србија сада налази. Европска унија обезбеђује већи степен дисциплине у примени реформи пре него што земља постане њена чланица. Јер, једном кад се придружите Европској унији ту је институционално прилагођавање засновано на договору свих зељама чланица о томе које конкретне мере треба применити – објашњава и додаје да нема лаких и брзих реформи.

Индермит Гил је у Светској банци ангажован још од 1993. године. Своју професионалну биографију исписао је радећи од Источе Азије и Пацифика до Јужне Америке и Кариба. Магистрирао је на Економском факултету у Делхију у Индији, а докторирао на Универзитету у Чикагу.

Убеђен је да нема разлога за песимизам зато што главним српским трговинским партнерима не иде баш најбоље.

– Европа је међусобно повезана и Србија не треба да буде толико забринута, јер једном делу земаља не иде баш најбоље. Ваша земља ће наћи нове партнере којима ће продати своју робу. Ако се опоравак у Италији не покрене, а ја сам прилично оптимистичан када је о тој земљи реч, постоје делови Европе у којима има економског раста – казао је Гил.

Каже и то да не прихвата оцене да је Европа у кризи, само зашто што један део земаља има проблеме. Искрено признаје како је недавно свој пријатељу из Америке покушао то и да докаже.
– Поименце сам му набројао неколико земаља и питао га да ли њима добро иде. Одговор је био позитиван за Шведску, Финску, Пољску, Немачку, Словачку, Чешку, Аустирију и многе друге економије, покушавао је да објасни да стари континент неоправдано бије глас да је у проблему.
Ипак, када је о Србији реч, постоје најмање три разлога за забринутост. Први је јавна потрошња. Достигли смо око 45 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што наше друштво ствара. Каже да се црвене лампице пале у оним земљама у којима јавна потрошња прелази 40 одсто.

– Није 40 нека магична бројка. Али постоји блиска веза између те чињенице и ниског раста. И то је нешто на шта Србија мора да обрати пажњу – упозорава наш саговорник.

Додаје и да је структура потрошње врло важна. Кад земља троши више од 10 одсто БДП-а на социјалну заштиту и пензије онда то значи да много мање новца остаје за неке друге важне ствари, као што су образовање и капитална улагања, на пример. При том, напомиње да се у кризи мора водити и рачуна о социјално најугроженијим слојевима становништва. Питање је да ли се новац који је њима намењен најбоље распоређује и да ли га заиста добијају они којима је највише потребан.

И када је о условима за пословање реч, нашем саговорнику се чини да је Србија можда преспавала последњих неколико година, јер на листи Светске банке о условима пословања Србија се налази на 92. месту. Македонија, на пример, је седамдесет места испред нас. „Урадите неке од ствари које су већ урадиле ваше комшије”, поручује.

Уверен је да у окружењу има много земаља које ће тек показати шта све умеју.

– Србија је једна од њих. Дајте себи шансу. Немате разлога за песимизам – напомиње.
Разговор завршава признањем да има и неке приватне разлоге због којих толико верује у нашу земљу. Кад је био дете, у Индији се, каже на Југославију гледало као на земљу просперитета.

– А онда смо на њеним просторима видели слике рата. А рат смо дотад углавном виђали у неразвијеним земљама. То је за нас било неспојиво. Просперитет и рат нису никада ишли заједно – поручио је Индермит Гил.