На стази предака

СОМБОР – Одлука Владе Србије да амандманом на Закон о територијалној организацији и општину Сомбор уврсти на листу насеља која би требало да добију статус града, у Сомбору је примљена са великим задовољством.

Овакав исход је плод јединствене и ефикасне акције свих локалних политичких чинилаца.

По налогу председника општине Јована Славковића, стручне службе су сачиниле обимну аргументацију на 40 страница, која је уручена Влади Србије, а за то да се Сомбор уврсти на листу будућих градова заложио се и начелник Западнобачког округа Саша Торлаковић, који се лично обратио влади захтевом да се сагледају понуђени аргументи.

Сомбор испуњава све предвиђене критеријуме не само по броју становника и висини буџетских средстава, већ има и 15 села и 17 приградских салашких насеља, угледне културне и друге установе, привредни потенцијал, природне ресурсе и историју дугу 258 година, као и традицију слободног краљевског града, а некада је био и жупанијско седиште.

У историјским списима први пут се помиње у 14. веку као Цобор, када је био у власништву властелина Цобор Сент Михаља. Милан Војновић, хроничар града, каже да се 1543. године у турским дефтерима наводи име Сомбор. После 150 година аустријски пукови су 1687. у граду дочекани као ослободиоци, а онда се готово више од једног века водила борба да Сомбор не потпадне под управу жупанијских власти, па је царском трезору уплаћивано по 150.000 рајнских форинти у злату. Одмах после уплате православци и римокатолици уговорили су између себе начин бирања судија. Царица Марија Терезија је 17. фебруара 1749. потписала повељу којом се Сомбор уздиже у ранг слободних и краљевских градова. Четири деценије касније, Сомбор је постао седиште Бачко-бодрошке жупаније.

Сомборци су се веома истакли у припремању и одржавању Велике народне скупштине у Новом Саду, на којој је 25. новембра 1918. донета одлука о отцепљењу ,,српског, буњевачког и осталог словенског народа од Угарске и присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији уз истовремену подршку оснивању државе Срба, Хрвата и Словенаца". На челу Управе за Војводину био је Јоца Лалошевић са још двојицом Сомбораца: композитором Петром Коњовићем и др Костом Поповићем.

Сомбор је град са препознатљивом архитектуром, који последњих година израста и у универзитетски центар. Седиште је значајних културних институција, а од 1992. и Западнобачког округа у којем су још општине Апатин, Кула и Оџаци. Међутим, од некада развијене општине, која је увек имала већи број запослених од оних који чекају на посао, Сомбор је данас у рангу недовољно развијених, са око 30.000 незапослених, а некада богата индустрија хране готово је уништена.