Тринаест година од напада НАТО снага

БЕОГРАД – Данас се навршава 13 година од када су почели ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, у којима је за 78 дана убијено најмање 2.500 а рањено и повређено више од 12.500 људи.

Погинуо је 1.031 припадник војске и српске полиције, а теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље воде као нестали.

Укупна материјална штета процењена је тада на 100 милијарди долара. Ратни губици НАТО у људству и техници никада нису обелодањении.

Одлука о агресији на тадашњу СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана.

Кларк је доцније у књизи „Модерно ратовање” написао да је планирање ваздушне операције НАТО против СРЈ „средином јуна 1998. већ увелико било у току” и да је завршено крајем августа те године.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља алијансе, почеле су бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким оператерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и другим местима.

Порушени мостови у Остружници код Београда (Фото Архива Политике)

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док су 38 разорени.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби” од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили пали су на подручју села Коколеч у 13.30 сати.

Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.

---------------------------------------------------

У Нишу одата пошта жртвама бомбардовања НАТО снага

НИШ – Полагањем венацана на спомен обележја данас је одата пошта жртвама бомбардовања НАТО снага 1999. године у Нишу, где је за 78 дана ваздушне кампање погинуло 56 људи, а више од 200 рањено.

Венце је на спомен обележја испред Универзитета у Нишу положила родбина страдалих, делегације града и градске општине Црвени крст, Војске Србије, Полицијске управе, Нишавског управног округа, делегације удружења ратних ветерана, организација за неговање традиција ослободилачких ратова, резервних војних старешина.

Одавање поште жртвама агресије одржано је и у Касарни „Мија Станимировић” поред спомен-обележја страдалим припадницима војске.

Сирене које су означавале долазак авиона НАТО огласиле су се у граду, почев од 24. марта, па до краја ваздушне кампање, укупно 129 пута, а Нишлије су у склоништима провеле 52 дана, пет сати и 14 минута, колико је град био под ваздушном опасношћу, што је око 70 одсто укупног времена.

Ниш је гађан из ваздуха, за 78 дана бомбардовања, 40 пута, 28 пута ноћу и 12 пута дању. Током ваздушне кампање погинуло је 56 Нишлија, а више од 200 је рањено.

На град је током ваздушне кампање испаљено 324 разорних пројектила: 161 авио-бомба, 36 контејнера касетних бомби, 71 крстарећа ракета, 8 графитних пројектила.

Срушено је око 120 објеката, а преко 3.400 стамбених, пословних и војних објеката је оштећено.

Само 7. маја 1999. године од касетних бомби погинуло је 15 Нишлија, а више десетина рањено. Гађана је Градска пијаца, кварт поред згарде Бановине где се налази Универзитет у Нишу, Клинички центар са околином и Чаир.

Ниш је засут касетним бомбама поново 12. маја 1999. године, тог дана није било страдалих, али су касније људи гинули од заосталих „жутих убица”.

---------------------------------------------------

(Фото Танјуг)

Ђилас одао пошту погинулим радницима РТС

БЕОГРАД – Градоначелник Београда Драган Ђилас положио је данас, на 13. годишњицу почетка бомбардовања Србије, цвеће и упалио свеће на споменик погинулим радницима РТС, уз поруку да се породицама настрадалих и јавности дугује истина о томе ко је наредио да они остану у згради РТС.

Полагањем цвећа и паљењем свећа погинулим радницима РТС пошту су одали и директор РТС Александар Тијанић, њихове породице, као и амбасадор Русије у Србији Александар Конузин.

„Сви ми породицама настрадалих и јавности дугујемо да урадимо све да се истина открије до краја и да се, као што знамо ко је бомбардовао, сазна ко је наредио да ови људи остану овде и на неки начин буду жртве”, рекао је Ђилас, одајући пошту погинулима код Споменика „Зашто” у Абердаревој улици.

Ђилас је, уз напомену да је у бомбардовању Србије страдало неколико хиљада људи, рекао да је бомбардовање зграде РТС догађај о коме се ни дан данас не знају потпуни подаци и како се то десило.

„Знамо ко је бомбардовао, али ни дан данас не знамо одговорне за то што су ови људи, чија имена видите и године у којима су погинули, били у овој згради и што су страдали”, истакао је градоначелник Београда.

Мајка једног од погинулих, Жанка Стојановић, рекла је да је „кривац” за страдање њеног сина и осталих 15 радника РТС тадашњи Врховни савет одбране који је „знао” да ће зграда РТС бити гађана.

---------------------------------------------------

Драган Шутановац и Борис Тадић у Алексинцу (Фото Танјуг)

Венци на спомен обележје жртвама бомбардовања у Алексинцу

АЛЕКСИНАЦ – Председник Србије Борис Тадић положио је данас у Алексинцу венац на Спомен обележје жртвама бомбардовања у којем погинуо велики број цивила.

Поводом Дана сећања на страдале у НАТО бомбардовању венце су положили министар одбране Драган Шутановац и начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Љубиша Диковић.

Комеморацији је присуствовао велики број грађана Алексинца, као и Војске Србије, гарде и кадета Војне академије.

Алексинац, градић са 17.000 становника у долини Јужне Мораве, 5. априла 1999. у 21.35 авијација НАТО гађала је са шест пројектила велике разорне моћи, који су погодили сам центар места, и у том нападу погинуло је 11 а рањено 50 грађана.

Део центра града је те вечери претворен у рушевине, тешко је оштећено 35 породичних кућа, 125 станова, више привредних објеката, међу којима и конфекција „Морава” и „Бетоњерка”, дом здравља, аутобуска станица, низ привредних и пословних објеката.

Једна бомба је са лица земље збрисала Улицу Душана Тривунца са шест породичних кућа, а десет је уништено у Улици Вука Караџића.

Био је то тринаести дан од почетка војне интервенције против тадашње СР Југославије.

Представници НАТО у Бриселу су светској јавности овај злочин правдали „техничком грешком”, тврдећи да је мета била касарна надомак града.

Канадски генерал Луис Мекензи је тада по обиласку рушевина изјавио: „Злочин је почињен над цивилним становништвом, над мирним грађанима, у њиховим породичним домовима, на просторима где нема апсолутно ниједног војног објекта”.

Алексинац је у пролеће 1999. године бомбардован у више наврата.

У бомбардовању 28. марта погинуло је четворо људи. Град је са десетак бомби гађан и одмах после поноћи 28. маја када је погинуло троје грађана, а 20 рањено. Срушено је десет кућа и зграда, а око 30 оштећено.

У тој варошици погинуле су у НАТО бомбардовањима 1999. године укупно 24 особе.

На месту пада пројектила подигнуте су две стамбене зграде са 140 станова а у граду и тој општини, упркос бројним финасијским проблемима, обновљено је око 600 објеката.

Током бомбардовања СРЈ, које је почело 24. марта 1999. и трајало 78 дана убијено је, према доступним подацима, око 2.500 цивила, од чега 89 деце.

---------------------------------------------------

И „Дани комедије” жртва „Милосрдног анђела”

ЈАГОДИНА – Јагодинци, глумци, редитељи, драмски писци, окупљени на 41. Позоришном фестивалу „Дани комедије” у Јагодини, који је почео 20. марта, данас су се подсетили на 24.март 1999. када су НАТО бомбе у 20.15 сати прекинуле 28. фестивал смеха, први позоришни фестива у свету, како тврде који су прекинуле бомбе.

Када је почело бомбардовање, на програму је била представа „Кокице” Бена Елтона, у режији Душана Петровића, коју је изводило Народно позориште Београд.

„Предсатва је поцела у 20 сати, а у 20.15 организаторима фестивала и градској власти је у сали пренета вест националне агенције Танјуг да је почело бомбардовање. Тихо без панике, јер се бомбардовање очекивало, представа је прекинута и људи су напстили салу, а мало после тога и глумци су отишли за Београд”, сећа се бивши новинар „Политике” из Јагодине и драмски писац Слободан Жикић.

Комедије су биле жртва „Милосрдног анђела”, додао је он.

Позоришни критичар Дејан Пенчић - Пољански, сећајући се те вечери 1999. године, изјавио је пре пет године на округлом столу „Какво позориште треба Јагодини”, да се сала, у којој је било више од 400 гледалаца, „испразнила за пет минута, без икаквих проблема, гурања или повреда”.

---------------------------------------------------

(Фото Танјуг)

У цркви Светог Марка одржан парастос жрвама бомбардовања

БЕОГРАД – У цркви Светог Марка на Ташмајдану данас је одржан парастос страдалима у НАТО бомбардовању 1999. године.

Парастосу, који је служио епископ хвостански Атанасије, присуствовали су премијер Србије Мирко Цветковић, амбасадор Русије у Србији Александар Конузин и заменик председника Скупштине града Зоран Алимпић, као и други представници државне и градске власти у Београду.

Истовремно, у подне, поводом дана сећања на жртве НАТО бомбардовања, државни секретар у Министарству рада и социјалне политике Негован Станковић положио је венац на спомеик деци страдалој током бомбардовања.

Споменик страдалој деци подигле су „Вечерње новости” уз помоћ бројних читалаца, непосредно по окончању НАТО напада, у знак сећања на 89 малишана страдалих у периоду од 24. марта до 10. јуна 1999. године.

Данас се навршава 13 година од када су почели ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, у којима је за 78 дана убијено најмање 2.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.

Погинуо је 1.031 припадник војске и српске полиције, а теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље воде као нестали.

Изведено је укупно 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби” од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а НАТО снаге су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

---------------------------------------------------

Дачић и Антић положили венце на Стражевици

БЕОГРАД – У знак сећања на све жртве НАТО бомбардовања Србије 1999. године, министар унутрашњих послова Ивица Дачић и председник Скупштине града Београда Александар Антић положили су венце на спомен обележје Гласник, погинулим заставницима Војске Србије Владимиру Вујовићу и Властимиру Лазаревићу, на Стражевици.

Грађани окупљени на Стражевици, представници владе, града Београда и Војске Србије одали су минутом ћутања пошту страдалим заставницима и свим жртвама НАТО бомбардовања.

Поводом 13. годишњице бомбардивања Србије, на Стражевици је служен помен заставницима који су страдали вршећи борбени задатак, 27. марта.

Антић је у изјави Танјугу рекао да је Стражевица место на које је током НАТО бомбардовања пала прва бомба на Београд и где се „најжешће осетила брутална агресија северноатантске алијасе.„

„Данас то је симбол достојанства и отпора драстично јачем непријатељу, који је скоро три месеца брутално бомбардовао нашу земљу и наш град”, рекао је Антић.

Он је навео да су Београд и Србија увек давали велику жртву у броби за слободу, али да се нада да грађани наше земље више никад неће даввати своје животе за тај циљ.

„Надам се да се у Београду и Србији више никада неће чути сирене, које означавају узбуну бомбардовања, као што верујем да ће Србија и Београд увек гајити сећања на оне који су дали своје животе за слободу наше земље и да ћемо исказивати огромно поштовање према њима и велику бригу према њиховим породицама”, казао је Антић.

На спомен обележје венце су положили породице погинулих војника, делегације Војске Србије, 210. батаљона везе коме су прирпадали страдали заставници, као и представници општине Раковица, Удружења бораца и основних и средњих школа са те општине.

---------------------------------------------------

(Фото Танјуг)

У Краљеву обележена годишњица почетка бомбардовања

КРАЉЕВО – У Краљеву је данас комеморативним скупом у Скупштини града и парастосом, одржаним код споменика Краљевчанима погинулим у ратовима на простору бивше СФРЈ од 1991-1999. године, обележено 13 година од почетка НАТО бомбардовања.

Венце су положиле породице погинулих, представници града, Рашког округа, војске и полиције и политичких и невладиних организација.

Споменик се налази на тргу испред Градске куће и на њему су уклесана имена 77 Краљевчана који су изгубили животе у ратовима од 1991-1999. године.

Након тога комеморација је одржана и у касарни „Јован Курсула” у Јарчујку, где је 2. бригада Копнене војске одала почаст погинулим припадницима 252. оклопне бригаде.

Током 78 дана НАТО бомбардовања погинуо је 41 Краљевчанин, а у ратовима у Словенији, Хрватској и БиХ 36 мештана овог града.

Прва бомба на територију Краљева пала је 24. марта 1999. године око 20 сати на аеродром у Лађевцима.

Током 78 дана, Краљево је бомбардовано више од 50 дана.

---------------------------------------------------

У Косовској Митровици обележена годишњица бомбардовања

КОСОВСКА МИТРОВИЦА – Звуком сирена данас у подне у Косовској Митровици обележена је годишњица почетка НАТО бомбардовања бивше Савезне Републике Југославије (СРЈ).

Тринаеста годишњица обележена је на тргу „Браће Милић” у близини главног ибарског моста полагањем венаца и паљењем свећа.

Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Љубомир Краговић истакао је да се и после 13 година не зна где је више од 600 несталих и киднапованих Срба.

Лепосава Вићентијевић из Косовске Митровице је у НАТО бомбардовању изгубила сина Небојшу.

И након 13 година нам је једнако тешко. Изгубила сам сина јединца, то никад неће престати да боли…”, каже кроз сузе Лепосава.

Почаст настрадалима одали су чланови породица, представници општина Косовска Митровица, Звечан и Удружења бораца у Косовској Митровици.

---------------------------------------------------

Представници Београда одали почаст Милици Ракић и војницима

БЕОГРАД – Представници Града Београда положили су данас, на 13. годишњицу почетка бомбардовања Србије, венце на гроб Милице Ракић, трогодишње девојчице страдале у свом дому током бомбардовања, и на спомен-обележје код КБЦ „Драгиша Мишовић”.

Помоћник градоначелника Београда Дејан Васовић положио је венац на спомен-обележје код КБЦ „Драгиша Мишовић”, а почаст у Улици Јована Мариновића одали су и припадници војске, полиције и грађанских удружења, саопштено је из градске управе.

Полагањем венаца одата је почаст седморици погинулих војника Гардијске бригаде, који су током тих дана 1999. године били пацијенти болнице „Драгиша Мишовић”.

Цвеће на гроб Милице Ракић у Батајници положила је чланица Градског већа Наташа Милошевић, која је подсетила да је 78 дана константног бомбардовања одузело 89 дечјих живота.

„Милица Ракић, која је наша најмлађа жртва, представља синоним свих невино настрадалих током НАТО бомбардовања. Такође, дужни смо да негујемо сећање на жртве и учинимо све да наше будуће генерације не доживе ништа слично”, указала је Милошевићева.

---------------------------------------------------

У Чачку две церемоније одавања почасти жртвама рата

ЧАЧАК – Тринаеста годишњица НАТО бомбардовања обележена је данас у Чачку, испред споменика жртвама тог бомбардовања у малом Градском парку, у две одвојене церемоније.

Обележавање годишнице бомбардовања организовали су локална самоуправа и покрет Двери српске.

Венце испред споменика у подне су положили представници Града, Моравичког округа, војске, полиције, Удружења ратних војних инвалида, као и Удружења бораца.

Око 13 сати испред споменика је одржан парастос жртвама бомбардовања коме су присуствовали представници покрета Двери српске, Браниоци отаџбине, Равногорског покрета, удружења „Ћирилица” и Покрет за Чачак.

Бомбардовање Чачка почело је 28. марта и за време акције НАТО на тај град бачено је укупно 84 пројектила од којих 52 на фабрику „Слобода”.

За време НАТО бомбародвања у Чачку је погинуло пет цивила, 18 војника из тог града погинуло је на Косову, а 52 војника је рањено.

---------------------------------------------------

Епископ: Прилика да опростимо, свако у свом срцу

ГРАЧАНИЦА – Епископ епархије рашко - призренске и косовско-метохијске Теодосије рекао је данас, после служења парастоса жртвама НАТО бомбардовања у Грачаници, да је годишњица почетка бомбардовања прилика да, праштајући једни другима, будемо спремни и да опростимо свако у свом срцу.

„Не да заборавимо, већ да не злопамтимо и да не мрзимо и да, гледајући са вером и надом у будућност, учинимо све што до нас стоји да се ратне трагедије висе никада не понове, како на овим просторима, тако и нигде на свету”, казао је Теодосије.

У својој беседи он је подсетио да је данас 13. годишњица почетка НАТО напада на Србију, који је однео хиљаде жртава широм земље и који је званично завршен у јуну 1999. године.

„За Србе на Косову и Метохији, међутим, тада није дошао мир и слобода, већ нова страдања прогони, уништавања наших светиња и гробаља и то, нажалост, у присуству међународне цивилне и војне мисије”, истакао је Теодосије.

„Овде смо пре свега да обележимо годишњицу достојанствено и молитвено, да се сетимо не само оних који су своје животе изгубили за време ратног сукоба 1999. године, већ и свих оних који су након тих ратних месеци пострадали, или без трага нестали само зато што говоре другачијим језиком, припадају другом народу, или другој вери”, рекао је Теодосије.

Теодисије је истакао да је, нажалост, тачно да многи који су починили злочине нису никада изашли пред лице правде.

Епископ је нагласио да као хришћани не смемо да заборавимо да је нарочито грађански рат, рат између комшија и дојучерашњих школских другова, највећа несрећа која никада не би смела да се понови.

Градоначелник српске општине Приштина, која ради измештено у Грачаници, Богдан Савић подсетио је да су период НАТО бомбардовања, као и све протекле године, биле посебно трагичне и тешке за Србе на Косову и Метохији.

Тринаестогодишњи парастос испред Спомен-крста у парку Дома културе у Гарчаници одржан је у организацији Културно-просветне заједнице Косова и Метохије, која је уприличила и пригодан програм, затим српске Скупстине града Приштине, која ради измештено у Грачаници и Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске.

Парастосу који је служио епископ Теодосије са свештенством присуствивало је седамдесетак мештана Грачанице и околних српских села.