Антиратно подмлађивање

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 28. јануара
"Ми смо будући лидери против рата" – представљала се група младића и девојака у једном од многих засебних зона активности на јучерашњим демонстрацијама у Вашингтону против плана Беле куће да у Ирак пошаље још 21.500 војника. Та дружина, од њих неколико стотина, уз песму и игру је клицала у стилу "учити, а не ратовати". Њихов наступ наговештава оживљавање антиратног бунта међу студентима – оцењује данас "Вашингтон пост". Садашња генерација академских грађана овде је често оптуживана да "није достојна" претходног поколења које је жестоким демонстрацијама допринела окончању Вијетнамског рата средином 1970-их, али њени представници истичу да такве оцене нису тачне.

Тежња ка уопштавању "погрешно су нас карактерисали као учмале и незаинтересоване за актуелна збивања" – каже бруцошкиња Сара Сирл, са Универзитета Вирџинија, додајући да "покрет није тако масован као у време Вијетнамског рата, али да није тачно да је садашња младеж апатична. Слично мисли и Дејвид Џад који је, са 150 колега са њујоршког универзитета Колумбија, допутовао у Вашингтон да на демонстрацијама прослави 21. рођендан. "Овако треба да изгледа демократија" – узвикивала је поменута група "будућих лидера против рата", истичући важност масовног ангажмана, више десетина хиљада учесника јучерашњег протеста против рата у Ираку. У тој младежи размахане политичке амбициозности нашли су се припадници разноврсне алтернативе – Колеџа демократа Америке, Студената за демократско друштво и Покрета комунистичке омладине.

Студенти су, изгледа, дошли до закључка да треба да изграде савез шири од партијских и идеолошких подела. "Сви смо против рата, а ако наступимо заједно наш утицај ће бити већи" – каже Ален Рајт (21) за Универзитета Мериленд.

У току је, рекло би се, осетно подмлађивање антиратног покрета. Назнаку за то је дала и филмска звезда Џејн Фонда (69) која се први пут јуче појавила на једном масовном митингу ове врсте – после снажног ангажмана против Вијетнамског рата –– и то у пратњи свог подмлатка – кћерке и две унуке. Њен долазак узбудио је четрдесетак учесника контрамитинга, који су је обележили као "издајника" и лутку с њеним ликом обесили да виси на дрвету.

Антиратна активност међу студентима изразито је порасла прошле године – тврди Марк Рад (60) који је био један од најжешћих предводника студентских протеста против Вијетнамског рата 1960-их. Обновила се, тако и онда најмасовнија организација Студенти за демократско друштво, која је недавно одржала свој први скуп после 1969. године и привлачи, како се наводи, све већи број студената.

Многи помињу да их је на повећани друштвени ангажман инспирисао случај поручника Ехрана Ватаде (29) који је одбио да иде у Ирак јер амерички оружани поход на ту земљу сматра нелегалним, због чега ускоро треба да одговара пред војним судом. Његов отац Роберт Ватада (67) дошао је с Хаваја у Вашингтон, где је његов говор на демонстрацијама добио подршку и студентске Антиратне мреже која је Ехрена назвала херојем и поручила да "рат у Ираку неће бити окончан док остали војници не учине исто што и он".

Хроничари махом оцењују да садашњи покрет међу младима није масован онолико колико је био у време Вијетнамског рата. За то, према истраживању "Кришчен сајенс монитора", разлоге виде у битно различитим околностима: нема обавезујуће мобилизације за рат у Ираку, терет војевања пада на ужи слој становништва, број овдашњих жртава није тако велики као онда…

Међутим, чувени лингвиста и истрајни критичар спољне политике САД Ноам Чомски сматра да су протести против рата у Ираку сада достигли виши упоредни ниво него отпор Вијетнамском рату, који је "ојачао тек 1967, пет година после пуне инвазије". Антиратно незадовољство данас расте и на посредан начин, указују аналитичари.

Анкете показују да се око две трећине испитаника противи слању нових трупа у Ирак, а уједно јача интернетска антиратна активност, развијена посебно међу младима. Интернетска комуникација је, рачуна се, знатно допринела поразу владајуће Републиканске партије на парламентарним изборима, којима је руковођење Конгресом предато у руке Демократске партије, која тражи постепено повлачење војника САД из Ирака.

Иако председник Џорџ Буш остаје при свом плану да пошаље појачање на то бојиште, неслагање с њим је исказала и младеж која тамо ризикује своје животе. Према резултатима истраживања "Милитари тајмса", објављеним овог месеца, више испитаних америчких војника (42 одсто) у Ираку не одобрава начин на који председник води рат у тој земљу, него што му даје подршку (37 одсто).