Зашто Срби воле Путина

Томислав Николић је недавно рекао да би председник Русије Владимир Путин сигурно победио на изборима у Србији. Истраживања показују да је Путин боље оцењен у јавном мњењу Србије од било ког домаћег политичара. Путинове активности будно се прате и оцењују, а нарочито оне које обавља у слободно време. Тако су медији објавили вест да је бугарски председник поклонио Путину штене, са фотографијама на којима руски председник милује куче. Ипак, хит је био Путинов састанак са српским бајкерима.

Да ли у некој другој земљи постоји такав пример да је неки инострани политичар популарнији од домаћих?

Срђан Богосављевић из Ипсос Стратешког маркетинга каже да нема довољно добар увид да би дао сигуран одговор, али да је Србија свакако међу ретким државама у којима се то дешава – и где Путина грађани оцењују боље него сопствене политичаре. „На територији Косова и Метохије је слично, само тамо предњаче западни, пре свега амерички политичари.”

Сава Живанов, професор ФПН-а у пензији, подсећа на пример Хрватске и њихову захвалност Немачкој – „Данке Дојчланд”.

Питање је и да ли је оцена Путина рационална или ирационална.

Богосављевић одговара да се у Србији веома добро мисли о Русији, која се доживљава као пријатељска земља која штити Србију. „Тај став о Русији постаје још бољи када се дешава нешто конкретно, као што су биле посете Путина и Медведева Србији, или склапање енергетских споразума и упућивање хуманитарне помоћи северном Косову. Путин, као најистакнутији представник Русије, заокупља велику пажњу – а када се томе дода да је, по мишљењу многих, највећа мана српске политике што нема „чврсте руке”, уз доживљај да је Путин такав вођа, онда и не чуди популарност коју ужива у Србији. Они који добро мисле о њему имају своје рационалне разлоге, што се види из повремених скокова популарности Русије и руских политичара управо онда када има неких активности. Али, у позадини има много ирационалног, почевши од потпуно тачне чињенице о заједничким словенским и православним коренима, преко делимично тачног става да Русија увек помаже и штити Србију, до у чињеницама потпуно неутемељеног осећаја да је Русија највећи донатор у Србији”, објашњава Богосављевић.

Живанов сматра да је оцена Путина вероватно и рационална и ирационална, а Предраг Марковић, историчар, каже: „То су емоције и прича да је спасио Русију. Путин има и више личног стила од Берлусконија или Саркозија. За њега се везује успон Русије у 21. веку.”

Очигледно је да има разлога, било да су рационални или не, због којих је Путин тако високо оцењен у Србији. Живанов сматра да код нас влада уверење да ми без Русије не можемо. „Деведесетих година прошлог века Русија је била слаба, па је друго уверење које влада да, ако се ’дигне’ Русија, онда ће се ’дићи’ и Србија”.

Да ли је оцена Путина у сагласју са подршком, и економском и политичком, коју Русија пружа Србији?

Марковић каже да људи то не мере, већ имају утисак о томе. „На пример, Јапан је то радио ефектно. Њихова помоћ је била видљива јер су се људи возили у новим аутобусима.” Живанов објашњава да у Русији влада капитализам и да власници воде рачуна о новцу. „Али, Русија нам и поред тога пружа помоћ. Међутим овде не постоји спремност да се та помоћ прихвати. Потписан је кредит, али је с Руске стране тражено да се сасвим конкретно разраде програми. Нисмо ни одредили програме а камоли да смо их разрадили. Треба рећи и да запад не воли да се Русија овде економски ојача.”

Може ли Путин, с обзиром на своју популарност, да се умеша у изборе у Србији, односно да ли би бирачи послушали његов савет за гласање?

Богосављевић каже да, иако су видљиви напори неких кругова и институција Русије да се утиче на политичка збивања у Србији, не би се могло рећи да се Путин превише бави Србијом и да личним ангажовањем утиче на јавно мњење. „Али с таквом популарношћу, сигурно би могао, ако одлучи.”

Живанов сматра да би један део бирача гласао онако како саветује Путин, али да Путин ипак поштује правила игре и да неће препоручити једну опцију на рачун других.

„Не знамо, то никада није урадио ни за Белорусију. То би било необично. Руски амбасадор у Србији Конузин се доста меша, али ако би се Путин умешао, то би било преко политичког бонтона”, сматра Марковић.