Југославија већи проблем од Блиског истока

„Заборавите Кину и Блиски исток, бивша Југославија би тек могла да израсте у Трампову прву спољнополитичку главобољу.” Тако у најновијој анализи британски лист „Гардијан” у први план као глобално искушење поставља нерешене балканске спорове и могућа жаришта. Колико је вероватно да Доналда Трампа и његову администрацију глава заиста пре заболи због Косова или БиХ него због конфликта с економским ривалом какав је Кина, блискоисточних ратова и подела, али и односа с ЕУ, латиноамеричким земљама, па и ситуације у Украјини или Балтику?

„Албанско и српско питање није завршено на Балкану, то је однос Израела и Палестине у Европи”, цитира „Гардијан” речи Албанца Белгзима Камберија, борца за људска права. У истом чланку наводи се и констатација конгресмена Дејне Рорабахера да „Македонија није земља”, указује се на воз са српским симболима упућен ка Косову, референдум у РС и одлуку босанских Срба да бојкотују Сарајево због захтева за ревизију пресуде МСП у Хагу, сукоб власти и опозиције у Црној Гори... Цитиран је и неименовани западни дипломата „с искуством у региону”, који каже да постоји само један потенцијални покровитељ за промену актуелних балканских граница – Русија.

Да су поруке овог, али и сличних чланака, заправо „захтев Трампу да не помишља да одустане од Балкана, те да мора да спречи било какав озбиљнији утицај Русије, али и Кине”, уверен је Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе.

„Пажљиво сам анализирао бујицу текстова о ’претњи ратом на Балкану’ у водећим западним медијима у последњих десетак дана – од ’Њујорк тајмса’, преко ’Гардијана’, до ’Економиста’ и ’Дојче велеа’. По истом калупу понавља се прича о томе да је ’балканско буре барута’ поново пред експлозијом јер Русија користи ’вакуум’, који је наводно настао због недоумица око балканске политике Доналда Трампа, да преко Србије и РС дестабилизује регион и угрози интересе НАТО савезника и протектората”, истиче Митић.

Додаје и да, према тим тумачењима, „Додик само што није направио Донбас од РС, ’српско-руски воз’ за Косовску Митровицу се третира као провокација налик пробном лансирању нуклеарних ракета Пјонгјанга, а Москва свргава режим у Црној Гори док миговима за ’доминацију балканским небом’ спрема Србију”.

На питање да ли је основан страх дела јавности на Западу да би Русија могла да иницира промене границе у региону, Драган Ђукановић, из Центра за спољну политику, одговара да таква бојазан није оправдана, али и да је Балкан још трусно подручје. За наш лист он наводи да је и пре пет или десет година „било прича о недовршеном послу у овом региону, и о изазовима стабилности и безбедности и његовој спремности за европске и атлантске интеграције”. Ђукановић подсећа да се одувек говорило и о утицајима ванбалканских актера на простору некадашње СФРЈ.

„А Русија је још од половине протекле деценије преокренула ситуацију у односу на оно време када је у великој мери следила западну политику према Југославији, деведесетих година прошлог века. Тај утицај кренуо је из сфере енергетике, преко економије, да би сада био у сфери покушаја да се прошири у политици, и областима попут културе, просвете, науке... Што је све легитимно кад је реч о једној великој земљи. Тај утицај објективно расте, а то је немогуће не приметити”, каже Ђукановић.

Александар Митић верује да се прави извори тензија у анализама, попут „Гардијанове”, ипак прикривају. Нигде се, како наводи, „не спомиње да Бакир Изетбеговић захтевом за ревизијом тужбе у Хагу поново потпаљује кризу у БиХ, ни да опозиција у Црној Гори бојкотује рад скупштине док Мило Ђукановић одбија да распише референдум о НАТО”.

„А нема ни назнака да Еди Рама охрабрује Албанце у Приштини да одбију формирање ЗСО, док ’Тиранском платформом’ урушава суверенитет Македоније. О усташким споменицима у Хрватској да и не говоримо”, наводи Митић.

Драган Ђукановић не верује да ће у неко догледно време доћи до промена на Балкану, јер тај простор није приоритет нове америчке администрације. Подсећа да је сличну поруку о једној врсти континуитета политике Вашингтона, недавно упутио и Метју Палмер, док је у својству директора Канцеларије за Југоисточну Европу у Стејт департменту боравио у посети Београду.

„А кад је реч о јавности, чињеница је да је Запад учествовао у стварању ’архитектуре’ нашег подручја каква је актуелна данас. И њима је јасно да све ствари нису потпуно завршене. И док се потпуно не нормализују односи између тих држава и ентитета, они ће отварати ту тему. Док се бар једно од тих питања не реши, можемо очекивати да се то сматра главобољом”, закључује Ђукановић.