У ишчекивању добрих вести

Јелена Михаиловић свет гледа кроз ружичасте наочаре. Челисткиња која медијске ступце пуни вешћу да је добила понуду да ради на музици за најновији у серијалу филмова о Џејмсу Бонду своју причу о ходу ка успеху кратко сумира у једној реченици: „Уживам у пруженој шанси да свирам!”

А са свирањем је почела у Ваљеву где је завршила основну и прва два разреда средње музичке школе. У Београд је дошла са 16 година идући за својом професорком и уписала трећу годину у Музичкој школи „Јосип Славенски”. Сада припрема магистарски рад и, наравно, планира и докторску дисертацију једног дана да брани.

У међувремену, одлучила је да закорачи и у неки други музички свет, из класичних вода да крене ка свету популарне музике.

– Није ми било лако да то сама са собом преломим. Случајно сам упознала продуцента Сашу Хабића и, реч по реч, прихватила сам његов предлог да истражим судар музичких светова. Тако је настао албум „Судар” у којем су се „сударили” Росини, Бах и Равел са Хендриксом и „Битлсима”. Али, трудили смо се да све има заједничку нит. Тако смо Росинија модернизовали а модерним композицијама уденули симфонијски израз – прича Јелена којој је албум неочекивано одшкринуо врата једног новог света – великог шоу-бизниса и филмске музике.

– У медијима су грешком писали како ме је у Кану чуо Лари Харт, најближи сарадник Мајкла Џексона, али то није било тако. Заправо, ја сам Ларију послала мој албум и онда је кренула преписка. Након што је чуо тих неколико нумера, пре свега обраду Хендриксове песме „Purple Haze” која га је асоцирала на музику за филм о Бонду, предложио ми је да будем део екипе која ће да учествује у тој „музичкој причи” о Бонду. Али, за сада се ништа не зна јер, колико схватам, музика се ради тек на крају. Не знам ни ко ће да пише музику, а и да знам не бих смела да кажем. И, чекам – прича Јелена признајући да јој је ова прича о Бонду отворила још нека врата.

– Менаџер Ванесе Меј Мел Буш сада тражи издавача у Енглеској и у свету за албум „Судар”. Па где прође – открива челисткиња која управо ради на обради једне песме познате групе „Стајл каунсил” заједно са Филипинцем Арнелом Пинедом из групе „Journey”. Са њима је и Ерик Леви, такође члан овог бенда.

– Овде сам радила са Хабићем, послала снимке, и сада чекам да ме позову да завршимо нумеру, снимимо спот – додаје челисткиња која је већ снимила неке спотове а у једном од њих, на Бахову музику, појављује се и глумац Жика Тодоровић.

На питање значи ли то да ће остати у водама поп музике искрено признаје да се ломи шта да ради.

– Хтела сам да завршим магистратуру а потом и да докторирам како не бих изашла из класике. А ово са другим музичким жанровима врло ми прија. Захваљујући томе, видим себе не само као извођача већ и као музичара. Иако нисам сигурна да је ово мој крајњи израз. Пробаћу да га развијам па где ме пут нанесе. Али, од класике не одустајем – каже наша саговорница.

С. Чикарић

-----------------------------------------------------------

Скептично ОК

– Упоредо са средњом музичком школом уписала сам и класичну гимназију. Али, једнога дана дошла сам кући и мојима рекла да сам се из гимназије исписала. „ОК”, рекли су ми они помало скептично, али увек су ме подржавали – прича Јелена Михаиловић.

-----------------------------------------------------------

Како до посла

– Учланила сам се у Удружење естрадних уметника Србије и сада имам статус самосталног уметника, и тражим стални посао. А то није лако. Много је музичара а мало радних места. Кажу да је у иностранству велика конкуренција. И код нас је! А да не бих седела и чекала посао, ја радим, ето, ово шта радим – прича Јелена.