Млади осуђени на одлазак из РС

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Факултетске и средњошколске дипломе у Републици Српској претвориле су се у карте младих људи за одлазак у развијене земље. Овај закључак сугеришу резултати истраживања агенције „Призма рисрч”. Она је после анкетирања хиљаду младих – старости од 14 до 25 године – објавила податак да око 62 одсто младих жели да, у потрази за бољим животом, оде из РС.

Према оцени Срђана Пухала, психолога и политичког аналитичара Срђана Пухала, млади људи данас налазе се у веома тешком положају, као и њихови родитељи.

„Све је мање посла, све је мање новца и све су им мањи прохтеви. Они су апатични, безидејни и пасивни, чекају да неко други уместо њих поправи ту ситуацију. Пошто то није могуће, онда радије бирају да напусте земљу, уместо да се боре”, рекао је Пухало, који је руководилац сектора истраживања бањалучке канцеларије агенције „Прајм комуникејшнс”. „У ствари, млади људи не постоје у БиХ постоје млади Срби, Хрвати и Бошњаци који тешко налазе заједнички интерес и циљеве. Национализам је кастрирао активизам наше омладине.”

Коментаришући податак да 47 одсто младих има низак животни стандард, Пухало каже како „да би се било шта променило у овој држави морате да натерате власт да ради за интересе грађана, а не личне, тајкунске или партијске интересе”.

„Да би се то десило млади људи морају да излазе на гласање и на улице и на тај начин да покажу колико су јаки. Морају натерати власт да чује њихове интересе и да уважи њихово мишљење. Млади морају да натерају родитеље да почну да се боре за себе и своју децу и да дигну свој глас на све неправде које тиште ово друштво”, истиче он.

Чињеницу да се ниједан битан политичар није изјаснио о овом проблему наш саговорник објашњава речима да „политичари немају шта да понуде младим људима, осим сукоба са другим етничким групама и страха од других”.

„Млади немају свест о томе колика би била њихова снага ако би се удружили и почели да се боре за своје интересе. Зато домаћи политичари, углавном, игноришу младе и њихов проблеме”, став је Пухала.

Говорећи о утицају политичке припадности и родбинским везама на положај младих људи, Пухало истиче да је непотизам евидентан на сваком кораку.

„У БиХ нема ниједног високорангираног званичника који није ухлебио своју децу. То је више него јасна порука младим људима да знање и способност нису на цени у нашем друштву и да се све свело на рођачке и партијске везе. Ако је тако на врху власти можете да замислите како је то на нижим нивоима”, каже он. „Одавно је познато да можете направити читаво породично стабло у појединим институцијама или занимањима, што је најбољи доказ да је бити судија, доктор или професор генетски условљено.”

Одговарајући на наше питање шта треба урадити да се стање побољша, Пухало је рекао да није оптимиста.

„Ја мислим да нам још мало фали да дотакнемо дно и да ће се, одлучним акцијама угрожених слојева, ово друштво и његове вредности морати мењати из корена. Ако се то не деси остаје нам да таворимо на дну и гледамо како млади, школовани и способни људи одлазе из земље, а БиХ се претвара у геријатријски центар, и изумире”, нагласио је Пухало.