„Ескадрони смрти” за Авганистан

У борби против авганистанске дроге САД спремају нове „ескадроне смрти” који би били стационирани у неким државама централне Азије, али у Москви и Пекингу позивају на опрез.

Руси и Кинези памте да су сличан програм Американци 1970–1990. применили у Централној Америци, а да се обука тамошњих полицајаца за борбу против наркотика претворила у десетогодишње грађанске ратове.

Како је производња дроге расла пропорционално уплитању САД, питање је да ли ће се слични сценарио поновити и на подручју централне Азије. Или иза свега стоје другачији планови?

Георгиј Бородин, из московског Института за спољнополитичка истраживања и иницијативе, сматра да САД – под маском борбе против наркотика – настоје да ојачају свој утицај на структуре моћи у државама региона.

Још децембра 2009. створен је регионални информативни координациони центар за борбу против нарко-трафикинга (ЦАЦИ) чије су чланице Азербејџан, Казахстан, Киргизија, Таџикистан, Туркменија, Узбекистан и Русија. Пакистан и Авганистан имају статус посматрача.

Центар, у чијем чланству индикативно нема Ирана и Кине, основан је новцем чланица НАТО-а.

Сумње у праву намеру јављају се због чињенице да се деловање ове организације своди на акције у земљама преко чијих територија се транспортује авганистански хероин, а не на територији државе произвођача.

Према подацима УН, Авганистан је највећи светски произвођач опијума из кога се добија хероин, а годишње се уз све напоре држава ЦАЦИ-ја уништи једва три процента засада мака.

Акције у којима су Американци настојали да униште производњу наркотика у Авганистану доживеле су потпуни неуспех. Свргавање талибана, осиромашење локалног становништва и претварање земље у поприште хаоса, само су допринели да се сељаци окрену производњи оних засада који дају брзу и сигурну зараду.

Многи сумњају да је решење проблема у пресецању постојећих путева транспорта наркотика.

„Борићемо се са симптомима, а не са болешћу”, оценио је недавно у Бечу руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Са друге стране, САД већ сарађују са међународним безбедносним организацијама на подручју централне Азије и поставља се питање зашто би сада стварале неку врсту паралелних институција. „Заједничке акције у том смислу, у оквирима сарадње између НАТО-а и Организације договора о колективној безбедности, могуће су и добродошле“, сматрају руски експерти, али додају да би то значило и поделу утицаја у региону.

Треба имати на уму да САД нису велики потрошач авганистанског хероина. Највећу зараду на америчком тржишту доноси кокаин који се производи на западној хемисфери.

Американци очигледно немају много воље да се боре са нарко-произвођачима у Авганистану. Уништавање великих плантажа изазвало је огорчење локалног становништва и додатно доприносило отпору према присуству странаца.

Према подацима УН са почетка ове године, око 90 процената светског опијума производи се у Авганистану, а величина засада на којима се гаји мак порасла је у 2011. у односу на 2010. за седам процената. Продукција опијума је у истом периоду повећана за 61 одсто и донела је авганистанским фармерима зараду од 1,4 милијарде долара.

Слободан Самарџија

-----------------------------------------------------------

Пут дроге у Европу

Према подацима Управе УН за наркотике и криминал, авганистанска дрога се у Европу транспортује углавном преко Ирана (50 одсто), Пакистана (35) и држава централне Азије (15).