НИС продат, а ми се још прерачунавамо

Већина власника приватних бензинских станица вратила је после појефтињења горива код Нафтне индустрије Србије и цене на својим пумпама у просеку за 50 пара до динар. С тим што је гориво код НИС-а и даље најјефтиније.

Саша Милеуснић, директор у приватној нафтној компанији „Петробарт-Авија” каже да је готово 80 одсто пумпи, које они снабдевају, вратило цене на старо, али да су и даље просеку за око пола динара скупљи од НИС-а, јер своје цене на пумпама формирају и на основу велепродајне цене код НИС-а од ког купују домаће гориво. Он признаје да повећање, односно снижавање цена горива, код приватника не иде увек по аутоматизму, као и да је због, иначе, шароликих цена на пумпама, тешко утврдити ко је у међувремену заиста повећавао, а ко снизио цене пратећи НИС.

На констатацију да приватници немају проблем да одмах испрате НИС после поскупљења, а после појефтињења то иде много теже, Милеуснић истиче да пумпе које су у близини НИС-а морају да испрате појефтињења ове компаније и спусте своје цене, иначе нису конкурентни. Бора Татић, председник Удружења бензинских станица, каже да су цене горива код приватника враћене на ниво до понедељка 19. марта, пошто је и НИС спустио своје велепродајне цене. Приватници се слажу да појефтињења горива не би било да се влада није умешала.

Оно што се, међутим, последњих дана помиње, када је реч о цени сирове нафте и курсу долара, који директно утичу на цену деривата, јесте питање – шта је с милион тона домаће сирове нафте коју НИС има с домаћег терена и може ли се због тих количина амортизовати поскупљење горива? Као и да ли би држава да је другачије закључила међудржавни уговор с Русијом, односно да није потписано да се за њих рудна рента не мења до завршетка модернизације, могла сада да зарачунава ренту сходно расту цена сирове нафте, а смањи своја државна захватања у цени горива, а да при томе буџет не буде оштећен.

Златко Драгосављевић, државни секретар у Министарству животне средине, рударства и просторног планирања, каже да се новим законом о рударству и геолошким истраживањима рудна рента за све врсте угља и уљних шкриљаца са садашњег једног повећава на три процента, за нафту и гас с три на седам... Нови предлог увећаних рудних ренти је, каже Драгосављевић, избалансиран с окружењем, осим за нафту и гас где је Србија и даље на зачељу, јер је ова надокнада код нас и даље најнижа. У окружењу се надокнада за експлоатацију нафте и гаса креће од 10 до 13 процената.

Упитан, како ће се нова рента одразити на НИС, односно већинског власника „Гаспромњефт”, с обзиром на то да је међудржавним споразумом предвиђено да „неће доћи до погоршавања услова опорезивања”, Драгосављевић каже да ће се на њих нова рента односити у складу с свим одредбама тог уговора.

– То значи да оног тренутка када НИС заврши инвестициони циклус, биће формирана заједничка комисија која ће утврдити колико су заиста инвестирали, након чега би и за НИС требало да се примењује нови закон о рудној ренти – каже наш саговорник.

Проф. др Зорана Милановић, председник Савета за енергетику и рударство у СНС-у, каже за „Политику” да немамо шта да се љутимо и тражимо од „Гаспромњефта”, већинског власника НИС-а, да ради нешто што им не иде у рачун, јер смо сами својевољно потписали уговор који иде у корист наше штете.

– Тражити од компаније, која је у Србију дошла да тржишно послује, да се одриче своје зараде од експлоатације нафте, тако што ће снизити цену горива на пумпама, нема логике. „Гаспромњефт” није обећавао ни јефтину руску нафту ни јефтино гориво када је куповао НИС, него они који су договарали продају. Питање – зашто смо им поклонили природна богатства – потпуно су депласирана. О томе је требало размишљати када смо продају договарали”, категорична је Милановићева.

Упитана, да ли уговор може да се мења, Милановићева истиче да купопродајни уговор с НИС-ом не може да се мења, а да бисмо око спорних тачака у међудржавном споразуму, могли да преговарамо с руском страном и да видимо шта евентуално може да се промени.

Упућени у нафтни сектор слажу се с овом оценом и додају да је Србија сигурно могла у већој мери да пуни буџет од рудне ренте по основу експлоатације домаће нафте. Када би, с друге стране, каже овај извор, НИС по основу експлоатације сирове нафте снизио цене на својим пумпама, дошло би до нелојалне конкуренције. Како? Па тако што сви други који немају своју домаћу нафту, већ морају да је купују на берзи. Не би могли да продају за толико јефтиније гориво за колико би могао НИС због домаћих милион тона црног злата.

 У 2011. години НИС је у истраживање и производњу нафте и гаса уложио готово седам милијарди динара. Износ рудне ренте мора да одговара интересима државе, али и да сачува инвестициону привлачност српске привреде за инвеститоре. НИС све што заради инвестира у развој пословања (1,5 милијарди евра у последње три и толико у наредне три године).

Јасна Петровић