Две највеће хаварије

Уколико се све ради по правилима, нуклеарне електране су безазлене за околину, али је до великих катастрофа долазило приликом њиховог неправилног коришћења, тврде експерти. Досад су се приликом мирнодопског коришћења нуклеарне енергије десиле две велике катастрофе.

Највећа хаварија догодила се 26. априла 1986. године у Чернобилу у тадашњем СССР-у, а данашњој Украјини. Експлодирао је четврти реактор формиравши радиоактивни облак који се проширио на велики део Европе. Приликом експлозије разрушена је активна зона реактора и 10 дана је трајао активни степен хаварије праћен интензивним ослобађањем радиоактивних елемената. То је коначно заустављено тек у новембру 1986. када је реактор стављен у бетонски "саркофаг" испод кога укупна радиоактивност премашује два милиона кирија.

Мање штетна за људе и околину била је хаварија атомске централе "Острво три миље" од 28. марта 1979. године у Пенсилванији, САД. Тамо се због низа грешака и сигурносних пропуста прегрејао и растопио један од нуклеарних реактора, што је довело до испуштања радиоактивности у атмосферу. Борци против нуклеарне енергије тада су добили добар разлог за велику медијску противнуклеарну кампању. Ту кампању је подгрејао и филм "Кинески синдром", чије је приказивање почело само неколико недеља пре хаварије на Острву три миље. У том филму се због низа сигурносних пропуста растопио нуклеарни реактор, па се и данас отапање нуклеарног реактора неформално назива "кинески синдром".

------------------------------------------------------------------------

"Маљутка" даје струју

У технолошком надметању Русија је претекла Американце – прва на свету саградиће пловећу нуклеарну електрану. То последње чудо технике биће изграђено у бродоградилишту у Северодвинску и – како се очекује – поринуто у океан и пуштено у рад 2010. године. Изградња пловеће нуклеарне електране коштаће 9,1 милијарду долара, а стручњаци уверавају да ће се исплатити за десетак година рада.

На питање како ће функционисати пловећа атомска централа експерти одговарају да ће атомска електрана половити под заставом Русије до обала оних држава са којима је потписан уговор. И додају да ће у близини обала тих држава бацити сидро, на место које је  заштићено од природних стихија, и успоставити контакте са локалним техничким службама на обали. После тога ће укључити реакторе и купцима испоручивати електричну енергију.

Пловећа "Маљутка", како пловећој фабрици струје тепају Руси, пројектована је као брод дужине 144 метра, ширине 30 метара и капацитета 21,5 хиљада тона. Биће снабдевена са две енергетска блока од по 70 мегавата и реакторским уређајима КЛТ 40С. Ако буде потребно, атомска централа ће моћи да послужи као топлана или постројење за десалинизацију морске воде. Електрана ће радити 40 година, са ремонтом на сваких 12 година.

Планирано је да се изгради више пловећих нуклеарки које би биле размештене у приобалном појасу крајњег севера Русије, где је приметан недостатак електричне енергије.

Пошто може да десалинизира морску воду, ове бродове већ траже многе земље у свету. Један нуклеарни комплекс може да снабдева град од милион становника, дајући истовремено дневно од 200.000 до 400.000 кубика пијаће воде. Интересовање за овај руски пројекат показали су Индонезија, Малезија, Кина и многе друге државе.

-------------------------------------------------------------------------

Европа предњачи

Према подацима Међународне агенције за атомску енергију, са седиштем у Бечу, у свету раде 443 нуклеарна реактора која су у просеку стара 22 године. Укупни производни капацитети свих нуклеарних електрана у свету износе 369 гигавата. Ове године њихов број ће бити већи јер их је у изградњи још 27. Од укупног броја реактора, 205 је у Европи (рачунајући и Русију). Од тог броја, 148 је у Европској унији, док се у САД и Канади налазе 122 реактора, у Јужној Америци шест, Азији 108 и Африци два.

Од укупно 27 чланица ЕУ, њих 12 нема нуклерани реактор и то су : Аустрија, Естонија, Летонија, Пољска, Португалија, Малта, Кипар, Луксембург, Ирска, Данска, Грчка и Бугарска. Од 15 чланица ЕУ које имају нуклеарке, Француска их има највише – чак 59. Велика Британија има 23, Немачка 17, Шведска 10, Шпанија девет, Белгија седам, Словачка и Чешка по шест, Мађарска, Румунија и Финска по четири, док по једну нуклеарну електрану имају Литванија, Холандија и Словенија.

У земљи "галских петлова" удео нуклеарне енергије у укупној производњи струје износи 78,1 одсто, у Литванији 72,1, Словачкој 55,2 и Белгији 55,1 одсто.

У Аустралији, у којој досад није била изграђена ниједна нуклеарка, за једну деценију у погон ће бити пуштена прва атомска централа. Енергетски стручњаци прогнозирају да ће до прве половине овог столећа на најмањем континенту на планети у погону бити 25 нуклеарних реактора, који ће производити више од трећине струје у тој земљи.

Иначе, Аустралија има највеће рудне залихе уранијума на свету. Оне износе 1.143 милиона тона, што је четвртина светских резерви. На другом месту налази се Казахстан који има 17 одсто светских залиха, док Канада има девет одсто. Годишња тражња уранијума за атомске електране у свету износи данас 68.000 тона, тако да су позната налазишта довољна за 70 до 80 година.

-------------------------------------------------------------------------

Шанса за обновљиву енергију

Заменик директора Агенције за енергетску ефикасност Бојан Ковачић подсетио је недавно на директиву ЕУ којом је предвиђено да производња струје из обновљивих извора енергије са садашњих 14 треба да "скочи" на 21 одсто.

Он је додао да је 2005. године у развој обновљивих извора енергије у свету уложено 29 милијарди евра, од тога 37 одсто у енергију ветра, а да у томе предњаче Немачка, Кина, САД, Шпанија и Јапан.