Хрвати као некада Југославија
Светско првенство за рукометаше у Немачкој улази у завршницу. После исцрпних борби у првој и другој рунди на ред су дошле нокаут утакмице. После једнодневног предаха данас су на програму окршаји за полуфинале. За оцену досадашњег тока питали смо једног од наших најцењенијих и најуспешнијих рукометних стручњака Михајла Обрадовића.
Његова је општа констатација да је систем такмичења неумољив и да изискује огромне напоре:
– Много је екипа и за кратко време мора да се одигра велики број утакмица. Паузе су мале, а како време одмиче опада квалитет јер екипе морају да калкулишу и штеде играче, – каже Обрадовић. – Приметно је да је рукомет, на срећу свих нас који се њиме бавимо, у великој експанзији. То доказују и препуне дворане у Немачкој, као и евидентно ширење квалитета. Не памтим да је конкуренција никада била јача и дефинитивно је прошло време када је победничко постоље било унапред резервисано за две-три селекције. Такође, цене рукометаша на европском тржишту су у сталном порасту.
Некадашњи бекови као пера
Када је реч о самој игри Обрадовић истиче да су агресивност и снага рукометаша избили у први план:
– Гледао сам пре неки дан финале светског првенства у Швајцарској 1986. између Југославије и Мађарске. Тада најбољи светски бекови Цветковић и Вујовић су као пера када се пореде са данашњим спољним играчима. Рукометаши су из средње категорије прешли у тешку, а импозантно је видети дуеле стокилаша. Агресивност у одбрани донекле је променила тактику. Све више се траже решења преко црте, па пивотмени и крила преузимају улогу главних голгетера. То је посебно уочљиво у финишима најнеизвеснијих утакмица. Одбрана се згусне ка средини што отвори простор крилима, која одлучују победника. То је наша највећа бољка у последње време. Немамо више врхунске играче на крилима, као што су некада били Исаковић и Мркоњић, а без којих је данас незамисливо направити иоле добар резултат.
Анализирајући све учеснике четвртфинала Обрадовић каже да су Хрвати једини заштитници "правог" рукомета у којем вештина, мудрост и лепота доминирају над снагом:
– Игра Хрвата је по тактовима југословенске школе и милина их је гледати. Имају три најбоља бека, дуго су на окупу, а, за разлику од претходних такмичења, и алтернативе на свим позицијама. Током првенства оспособили су и голмане Јерковића и Алиловића и мислим да су најближи злату. Њихов противник у четвртфиналу Француска превише се ослања на индивидуални квалитет, што јој некада упали а некада не. Шпанци имају највећи број подједнако добрих играча што им је највећа предност. Немцима недостаје поред Хенса и Цајца трећи добар бек. Највећа снага домаћина су крила и повратак пивотмена Шварцера. Игра Исланђана базира се на традиционално великој борбености. Данци нису на очекиваном нивоу, a није ми јасна тактика њиховог селектора да на левом беку даје предност двојици "грубијана" у односу на одличног Спелеберга, који је био откровење прошле године у Швајцарској. Пољаци су изненађење само за оне који их добро не познају. Имају тројицу бекова "разарача" Бијелецког, Ткачука и Лијевски који харају у немачкој лиги. Показало се да им је недостајала само чврста рука. Доласком изврсног селектора Богдана Венте и последња коцкица се уклопила у мозаик и квалитет је избио на површину. Руси су се још једном показали да немају урођеног смисла за рукомет. Главне одлике су им сирова снага и шаблон, а осећа се недостатак "играчког носа" тако да многе мечеве губе због глупости.
Балић рукометни Џордан
Од играча на Обрадовића је најјачи утисак оставио Хрват Ивано Балић, кога је назвао – рукометни Џордан:
– Дефинитивно је без премца. Задивљујуће је с којом лакоћом долази до решења у нападу. Оно што је за њега карактеристично је брзина. По неким мерењима најбржи је светски играч на 10 метара и то му заправо омогућује супериорност у односу на остале. Такође, на сваком такмичењу избаци неки нови шут и због те разноврсности га је много тешко чувати. Без њега Хрватска не би била ни упола тако добра.
Иако за тренере каже да су лоши прогнозери Обрадовић предвиђа да ће се 1. фебруара за финале шампионата борити Хрватска – Шпанија у једном а Пољска – Данска у другом полуфиналу.
--------------------------------------------------------------------------
Полуфинале 1. фебруара
30. ЈАНУАР – ЧЕТВРТФИНАЛЕ: Пољска – Русија (Хамбург, 17,30 Ч), Немачка – Шпанија (Келн, 17,30), Исланд – Данска (Хамбург, 20), Хрватска – Француска (Келн, 20). Полуфинале се игра 1. фебруара у Келну и Хамбургу, а финале и меч за треће место три дана касније у Келну.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


