Девојкама са Балкана недостаје италијанска лежерност

Свила, нијансе земље од беж до тамносмеђе, оплемењене детаљима црвене, јаркозелене, наранџасте... Дужине мини и макси, и све то урађено потпуно самостално. Од цртања скица, израде кројева до шивења и нашивања детаља све је урадила за своју трећу самосталну колекцију млада дизајнерка из Скопља Мери Радончић (25).

За премијеру модела, за пролеће–лето, у оквиру 20. Мејбилин фешн селекшна, Мери је утрошила неколико месеци рада.

– Сама цртам, кројим, шијем, јер желим да научим сваки корак креирања – објашњава девојка која је пре две године завршила модни дизајн на једној од римских академија за костим.

Ипак, прве тајне моде открила је у атељеу мајке Секе, креаторке која обележава 15 година рада.

– Од маме сам учила прве ствари везане за моду. А онда сам одлучила да студирам дизајн – додаје Мери.

Старија дизајнерка Сека Радончић синоћ је имала такође ревију, и то јој је трећи наступ пред београдском публиком.

Интересантно је да су обе колекције премијерно приказане најпре пред српском публиком а тек ће имати промоцију у Македонији, а Мери каже да су у току договори за учествовање на Недељи моде у Битољу. Дизајнерке имају студио у Скопљу и бутик у једном од тамошњих тржних центара, па их питамо каква је модна сцена у Македонији:

– У Скопљу се организују редовне недеља моде, али признајем да су у Београду на вишем нивоу. Труде се и македонски креатори и организатори па се надам да ћемо ускоро и у нашој земљи достићи критеријуме попут ових у Србији – сматра Мери Радончић.

Иако највише воли црну јер је сматра симболом елеганције, Мери примећује да се девојке у Београду и у Скопљу облаче слично.

– Сређују се, пазе на свој изглед али понекад претерају. На пример, у Италији су, иако сређене, младе жене најчешће у балетанкама, кошуљама и фармеркама. Штикле носе тек увече. Можда нама недостаје та лежерност, опуштеност која не искључује одсуство стила – додаје млада креаторка.

Можда је и зато за своју колекцију инспирацију црпла додавањем детаља у пачворк техници, управо да би мозаику повезаном комадима свиле, топлих земљаних тонова, дала аутентични печат у знак протестапротив униформности.

Њена мајка представила је колекцијутакође израђену у свили; у вечитим белим, црвеним и црним тоновима, обогаћену руком сликаним елементима, везом од вуне, нашивеним различитим камењем.

А. Цветићанин