У болиду са "Боже правде"

Недавна посета власника Формуле један Бернија Еклестона председнику српске владе Војиславу Коштуници доживљена је и као предизборни маркетинг. Аутомобилисти Милошу Павловићу, који је тада био у премијеровом кабинету, велико је охрабрење да коначно досања сан о првом Србину у том спорту.

Ако је по таленту, сматра да је границе Светске серије Рено одавно пробио. Међутим, тамо је постављен принцип "колико пара толико музике" због којег се међа непрестано удаљава.

– У Светској серији Формуле Рено, која је одскочна даска за Формулу један, конкуренција је опака. Неопходно је бити у добром тиму. У супротном, нема чему да се надаш. Почетак сезоне је за мене био погубан. Због оскудних финансијских средстава био сам принуђен да возим у лошој екипи с неквалитетним аутомобилима. Једноставно, место у бољим тимовима се купује. Заузврат, такмичарима се пружа јединствена прилика да остваре сан. Њу је, рецимо, искористио Роберт Кубица, први Пољак у Формули један. Имао је све услове, – објашњава Павловић. – Само због тога што сам класан возач, три трке пре краја сезоне сам прешао у Драко, једну од најквалитетнијих екипа. Два пута сам се попео на победничко постоље, као други и као трећи.

Сам је свој менаџер. Због преко потребног новца приморан је да обија разноразне прагове. Једном је покуцао и на врата српске владе која су му се отворила.

– У прошлој сезони сам се надметао захваљујући владиној помоћи. Спонзори су ми државна предузећа Нафтна индустрија Србије, Управа за спорт, Телеком и Дунав осигурање, баш тим редом по уложеним средствима. Међутим, и њихова огромна подршка, на којој сам им неизмерно захвалан, покрила је шездесет одсто неопходног годишњег буџета који је мањи од милион евра. Део новца ми је уплаћен тек по завршетку шампионата, – вели Павловић.

Наш аутомобилиста не жели да се његове речи тумаче као јадиковка. Настоји само да убеди државу да у његовој тежњи за формулом један препозна, како каже, народни интерес. Меценама би новац био вишеструко враћен. 

– Једини начин да се изборим за достигнуће које би било и у служби нашег спорта уопште јесте да иза мене стане моја држава. Још увек не размишљам о промени пасоша, мада је понуда било. Хоћу да се борим под српском заставом. Подршка суграђана, који ми прилазе на улици, још ми више буди национални понос. Приликом претходног боравка у Београду отишао сам у Одбојкашки савез да преснимим химну "Боже правде" на "УСБ стику" који ми је у џепу на свакој трци. Надам се да ћу у најскоријој будућности да га предајем организаторима, – прижељкује Павловић.

Врата Дракоа су му отворена и за идућу сезону. Иако су тимови малте не комплетирани, њега практично чека место у екипи у којој би титулом првака могао да пробије границе Светске серије формуле Рено.

– И као други возач успео сам да Дракоу донесем бодове за вицешампионску титулу екипно. Његов газда има огромно поверење у мене, ваљда и због тога што види моју упорност упркос невољама које ме прате. Кажу да га живот није мазио и да му оно што је стекао није пало с неба па разуме судбину сиромашних. Сигурно је да има возача који могу да му донесу више пара од мене, али је спреман да ме сачека још коју недељу док са спонзорима не видим на чему сам, – говори Павловић. – То ме охрабрује да нада и даље надвладава разочарање, поготово што ми је Дракоов власник упутио најзначајнију похвалу у каријери. Његов принцип је да разговара са возачима једино када их критикује. Три недеље са мном није проговорио ни реч, а онда је изразио жељу да се наша сарадња настави. Било би неозбиљно да због недостатка новца изиграм његово поверење, а погубно да пропустим сезону и изгубим лиценцу која је једини пут у формулу један.

Убеђен је да би с јачом коњском снагом начинио чуда. Уколико, пак, опет уђе у слабији тим, наставио би с таворењем. Пример с једне трке га је поразио:

– У Истанбулу, пре старта, мисли су ми одлутале на ривале с обе моје стране. Десно је био неки неталентовани клинац, Турчин, а лево возач без запаженијих резултата коме богати отац испуњава хирове. На секунд сам се запитао шта они траже ту и зашто морам да се патим када сам много бољи од њих. Када су Шумахера једном питали ко је најбољи возач на свету одговорио је: "Седи код куће, јер нема пара да плати да се такмичи".

 Павловић је на вододелници. Сматра да је идућа сезона преломна. Када смо га питали да ли би га поновна неостварена жеља натерала да дигне руке од свега, рекао је: