Расна драма на Флориди

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Америка се поново суочава са ружним лицем расизма, сталног пратиоца њене историје, дебатујући о расним стереотипима и предрасудама за које се у последње три године помислило да су скинуте са дневног реда, јер, ето, „имамо црног председника”.

Повод је убиство једног црног 17-годишњака на Флориди које, уместо да буде заборављено као и многа друга, већ месец дана ескалира прерастајући у политичку тему која је у фокус ставила питања много сложенија од непосредног повода, увукавши у дебату и председника Барака Обаму.

Убиство се догодило још 26. фебруара у граду Сенфорд на Флориди. Иако цео случај још има нејасних детаља, неке чињенице нису спорне. Жртва је Трејвон Мартин, који се кобне вечери враћао у стан свог оца (живео је иначе с мајком у Мајамију), пошто је накратко изашао да у оближњој продавници купи сок и слаткише.

Убица је 28-годишњи Џорџ Цимерман, припадник „грађанске патроле”, добровољаца који пазе на ред „у комшилуку”, што је у Америци неки вид грађанског самоорганизовања.

Цимерману се Мартин учинио „сумњивим” јер га дотле није виђао у крају, а по свему судећи понајвише због тога што је преко главе имао капуљачу – навучену зато што је падала киша.

Одмах је, са поруком „да му је црно лице сумњиво” и да га прати, обавестио 911 (дежурну службу полиције), одакле му је поручено да праћење обустави.

Зна се да Цимерман тај налог није послушао. У једном моменту је изашао из свог џипа, споречкао се са Мартином и све се завршило тиме што је на крају ненаоружаном 17-годишњаку пуцао у груди.

Кад је на лице места стигла полиција да изврши увиђај, изјавио је да му је живот био угрожен и да је пуцао у самоодбрани. Полиција је прихватила његову верзију, па није ухапшен, нити је покренута било каква истрага.

У Сенфорду, чијих су 30 одсто од 53.000 становника Афроамериканци, ово је био повод да се та заједница подигне на ноге. У прошли четвртак одржан је протестни митинг са 8.000 учесника. Повела се велика дебата преко друштвених мрежа, новине већ данима пишу о разним аспектима случаја, а у полемику се укључио и Обама, емотивном изјавом да би, „да има сина, он био исти Трејвон Мартин”.

„Могу да замислим кроз шта пролазе његови родитељи”, рекао је Обама. „Мислим да би сваки родитељ у Америци морао да схвати зашто је апсолутно неопходно да се истражи сваки аспект ове трагедије.”

Пошто је лавина кренула, отворена је истрага. Случај је преузео Департмент правосуђа, а локални шеф полиције поднео је оставку. Џорџ Цимерман је међутим још на слободи.

Једини разлог зашто је несрећни тинејџер био „сумњив” и на крају убијен јесте његова боја коже и то што је носио капуљачу, која је по преовлађујућим стереотипима „униформа” црних криминалаца.

Сукоб је започео убица, а сви се с разлогом питају како је ненаоружани младић са бакалуком у рукама могао да му „угрози живот”.

На ширем плану, ово убиство је и резултат америчке „културе оружја” која се, нарочито на Флориди, под утицајем моћног лобија, отела свакој контроли.

Флорида је била прва држава која је 2005. усвојила закон „не одступај”, који крајње либерално тумачи свугде познати институт „нужне самоодбране”. По том закону, свако има право да потегне оружје на некога ако сматра да су му угрожени безбедност или живот.

Ако је тај стварни или умишљени нападач убијен, убица се сматра невиним и по правилу се нити спроводи истрага нити подиже оптужница. У таквим случајевима обично нема сведока, „мртва уста не говоре”, а убици се верује на реч.

После Флориде слични закони донети су у још 20 федералних држава, што је америчка десница прогласила великим успехом у заштити личних слобода и борби против такозване велике владе.

Са становишта америчких либерала, то је међутим узимање држави нечега што мора да има да би била држава: монопола на силу.

На закон „не одступај” навелико се,  избегавајући хапшење и суђење, позивају убице у обрачунима међу криминалцима, па и у многим случајевима оправдавају убистава због љубоморе или неке друге освете.

У случају Трејвона Мартина, утисак је да доминира расни аспект, између осталог и зато што је Флорида дуго сматрана моделом новог мултирасног и мултиетничког друштва у Америци.

Расни аспект је посебно деликатан управо због тога што је у Белој кући први Афроамериканац у америчкој историји.

„То разговоре о раси у Америци није олакшала, него отежало”, написала је у „Вашингтон посту” Рениква Ален, новинарка и сарадница Фондације нова Америка, и сама Афроамериканка. „Обамино председништво је ’пострасно’ само зато што нам пружа изговор да о раси више не говоримо.”

И досад су овде случајеви попут овог изазивали буре које би трајале неко време, па бивале заборављене, а да се ништа битно не би променило. Остаје да се види и да ли је трагедија Трејвора Мартина такође била узалудна.

Милан Мишић