Шешељ на Ђурђевданским изборима?

Само два дана пошто је првостепено веће Хашког трибунала одбило усмени захтев Војислава Шешеља да буде пуштен на привремену слободу до изрицања пресуде, на адресу овог суда стигло је писмо Расима Љајића, шефа Националног савета за сарадњу трибуналом. У писму Љајић најављује могућност да Влада Србије да гаранцију за Шешеља, уколико то суд буде тражио.

Како је за „Политику” казао Душан Игњатовић, шеф владине Канцеларије за сарадњу са трибуналом, влада је спремна да гарантује за Шешеља и поред тога што он не жели то да тражи. Идеја је да се покаже спремност владе да се отклони и та препрека, уколико је она услов за Шешељев излазак из притвора. Према његовим речима, Правилником суда предвиђена је таква могућност.

„Влада је забринута за Шешељево здравствено стање и спремна је да размотри захтев судског већа за давање гаранције. Питање је, међутим, да ли је то једини услов за привремено пуштање. Ово је један специфичан случај јер у свим другим предметима на окривљенима је било да траже те гаранције. Пошто Шешељ из неког разлога то не жели, а процена је да му је озбиљно угрожено здравље и с обзиром на то да је од већа тражио да буде пуштен, влада се одлучила на овај корак”, рекао је Игњатовић.

У трибуналу јуче нису могли да потврде да ли је писмо стигло, а портпаролка Нерма Јелачић казала је за Танјуг, да би, у складу с правилима суда, прво Шешељ писаним путем морао да затражи привремено пуштање на слободу.

„Не могу да вам потврдим ту информацију с обзиром на то да Влада Србије обично такву кореспонденцију шаље приватним путем, а не као јавни документ”, рекла је Јелачићева и појаснила да влада шаље гаранције „уколико оптужени затражи привремено пуштање на слободу, што Шешељ до сада није ниједном учинио у складу са правилима” трибунала.

Према њеним речима, оптужени би требало да поднесе писмени захтев за привремено пуштање за слободу, а судско веће, током разматрања тог захтева, тражи, поред осталог, и гаранције државе у којој би оптужени боравио за то време. „Немам информацију да Шешељнамерава поново датражи привремено пуштање на слободу”, рекла је она.

Шешељ је, подсетимо, тражио ослобађање јер, како је рекао, за притвор не постоје разлозизато што не постоји опасност да би он могао да побегне нити да утиче на сведоке. Веће председавајућег судије Антонетија одбило је захтев са образложењем да лидер радикала није пружио довољно уверљиве доказе да ће се вратити у Хаг на изрицање пресуде, да уз захтев није приложио гаранције власти ниједне земље, као и да није прецизирао земљу у коју би отишао у случају да буде пуштен на привремену слободу. Веће је нагласило да Шешељ није дао личне гаранције–кауцију или уверавање да ће се појавити пред трибуналом, када буде позван,него да је у неколико наврата провоцирао суд. Судије су подсетиле и да се против њега и даље воде поступци због непоштовања суда.

У СРС-у не гаје велике наде да ће Шешељ бити пуштен на слободу, ни после Љајићевог писма, да би се укључио у предизборну кампању за Ђурђевданске изборе 6. маја. Како је за „Политику” казао Зоран Красић, шеф правног тима за његову одбрану, „са трибуналом се никада не зна”.

„Питање је какви су домети таквог писма. Нико не може да предвиди каква ће бити одлука суда јер је Хашки трибунал једна потпуно непредвидива институција позната по томе што се не придржава ниједног стандарда и правила. Код њих је све могуће, тим пре што је Шешељ политички затвореник”, сматра Красић.

Он подсећа да се поред главног процеса против Шешеља воде још два поступка: један, који је у жалбеној фази и у коме се Шешељ терети за откривање имена заштићених сведока, и други, који тек треба да почне, у коме се он окривљује за непоштовање суда. Красић је рекао и да се не зна када ће бити изречена пресуда у главном процесу јер не постоји никакав обавезујући рок колико мора да прође од завршне речи до пресуде.