„Божја честица”: бити ил’ не бити

Други пут у Србији, други пут у ЦЕРН-у проф. др Ролф-Дитер Хојер (64), челник највеће, најзначајније и најопремљеније научноистраживачке установе на свету, долази данас у Београд.

Наш саговорник је веома угледан физичар који проучава основне честице. Звање доктора наука стекао је на Универзитету Хајделберг (Немачка) у Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) већ је радио од 1984. до 1998, када је у децембру наименован за генералног директора.

Сасвим је разумљиво што је разговор започео с Хигс бозоном или „божјом честицом” која, како научници претпостављају, свим честицама у космосу даје масу.

После неколико регистрованих догађаја чија статистика још не дозвољава јасне закључке, а што је објављено прошлог децембра од два главна експеримента на Великом хадронском сударачу (LHC),Атласу (ATLAS) и Си-Ем-Есу (CMS), да ли верујете да смо сада ближи регистровању Хигс бозона?

Да, ми смо дефинитивно ближе. Са експерименталним подацима сакупљеним у 2012. години, ми ћемо доћи до шекспировског питања за Хигс бозон: бити ил’ не бити.

Постојање ове„божје честице”, како ју је назвао Леон Ледерман, можда ће бити потврђено или не у ова два експеримента. Какве последице у физици и у разумевању универзума можемо да очекујемо у зависности од резултата ових експеримената?

Регистровање Хигс бозона представљало би тријумф стандардног модела физике честица и велико откриће уопште. Стандардни модел био би комплетиран.

Потврда непостојања била би једнако значајна и, такође, велики пробој у науци, јер би један од круцијалних елемената стандардног модела недостајао, и то би истовремено представљало први установљени дефект овог модела. Тада би било неопходно да се нађе замена за Хигс бозон и да се пронађе други механизам на основу којег фундаменталне честице стичу масу. Биће нам неопходно више података из Великог хадронског сударача, и то би потрајало много година.

Многи физичари се сусрећу са питањем које најчешће долази од заинтересованих људи са скромним образовањем у физици: шта је било пре „великог праска” (Big Bang)? Како бисте одговорили на такво питање?

Време и простор су дефинисани једино у тренутку настанка „великог праска”, зато физика није у стању да одговори шта је било пре тог момента.

Сматрате ли да ће људско сазнање наставити да се развија или ће, можда, да се појави нека природна граница која би могла да утиче на даљи развој научног истраживања?

Уверен сам да ће људско знање наставити да се развија, јер не видим природне границе. Међутим, брзина тог развоја ће се, можда, променити.

У спекулацијама о постојању граница људског сазнања, често се полемише да наука и вера (религија) могу да се сложе (сустигну). Да ли верујете у то?

Наука и вера се обострано развијају, а при том развоју границе између њих се мењају. Ако то може да се назове конвергенцијом или стремљењем ка заједничком циљу, онда је одговор потврдан.Ваш коментар поводом повратка Србије у породицуЦЕРН-а? Зашто је тај корак значајан за нашу државу?

Уз развијене технологије иприменљивог знања (know-how) које налазе примене у области медицине, инжењерства и информатике, ЦЕРН има важну улогу у припреми научника различитог профила, инжењера и проналазача за будућност. У ЦЕРН-у је развијен комплетан спектар образовног програма, почев од неформалног образовања за ђаке најнижег узраста до специјализованих програма из физике за ђаке и наставнике средњих школа, а и за студенте и професионалце у информационим и акцелераторским технологијама.

Као држава чланица ЦЕРН-а, Србија ће моћи да користи све ове погодности, а уз то имаће прилику да учествује равноправно са осталим чланицама ЦЕРН-а у креирању европске политике и стратегије развоја физике честица. Драго нам је што можемо да пожелимо добродошлицу Србији и радујемо се њеном повратку у породицу ЦЕРН-а. Надамо се да ће бенефиције чланства поред научника, универзитета и индустрије моћи да осети и целокупно становништво.

Ви други пут посећујете Србију и Београд. Какве сте утиске до сада стекли? Шта мислите о раду и доприносу истраживачких тимова из Србије који су ангажовани на пројектима у ЦЕРН-у?

Допринос Србије је био врло значајан и видљив и имао је велику улогу при доношењу одлуке Савета ЦЕРН-а у пријављивању Србије за придружено чланство, уз одлуку да се подржи развој физике честица у Србији. Физичари из научних института Универзитета у Београду, Института за нуклеарне науке „Винча” и Института та физику, успешно учествују у експериментима на Великом хадронском сударачу. Пошто ова инсталација сада обезбеђује огромне количине квалитетних експерименталних података, српски физичари заједно са осталим колегама из Европе и света налазе се у првим редовима у изучавању највећих тајни природе.

Имате ли идеју водиљу у свом животу?

Никад не одустај. Увек имај неку визију или сан. Ако си посвећен раду, можда ће твој сан да постане стварност.