Већини попуњене рупе у стажу
Велики број запослених у Србији којима су године стажа због немара послодавца остале непокривене најзад може да одахне. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање запослених завршио је обраду приспеле документације и од укупно 351.652 захтева решио 345.344. Од тога је на 259.113 одговорио позитивно, док 85.514 осигураника стаж неће моћи да повеже. Необрађених је остало још око 6.308 захтева који се углавном односе на запослене са Косова и Метохија, али ће и ти захтеви ускоро бити решени.
Према речима Ивана Мимића, финансијског директора Фонда ПИО запослених, до сада је по овом основу од Министарства финансија наплаћено више од 10 милијарди динара. Наплата, међутим, не иде пре него што истекне рок за жалбу осигуранику од око две недеље, од дана када је уручено решење.
Разлог због ког запослени са Космета додатно чекају на обраду података јесте што је за велики број радника тешко било доћи до података, односно комплетне документације, те је за њих меродавно само оно што имају од радне документације – радна и здравствена књижица, као и решење о годишњем одмору.
При том закон налаже да се свако решење двапут проконтролише, што је додатно одужило цео поступак, истичу у Фонду. Осим тога, филијале које обрађују ове податке у Врању и Чачку су врло мале, а морале су да реше више од 20.000 захтева.
Када су у питању негативна решења, има осигураника којима је захтев у потпуности одбијен. Међутим, има и оних којима је за део радног стажа донето позитивно решење, то јест утврђено право на уплату доприноса, док је за други део захтев одбијен.
Највише захтева за повезивање рупа у стажу стигло је из централне Србије – 267.056 од чега је решено 260.748. После добијеног позитивног одговора Фонда, право да повеже стаж има око 188.000 запослених или оних који су некада били у радном односу, док је одбијено око 72.000 захтева.
Истовремено, у Војводини је захтев за повезивање рупа у стажу поднело 84.596 људи. Од тог броја ће за 70.320 осигураника овај проблем бити трајно решен, док преосталих 14.726 није било те среће.
Као главни разлог због ког сви они који су поднели захтев за повезивање стажа нису добили зелено светло, у Фонду ПИО наводе недостатак доказа да је осигураник био пријављен осигурању у периоду за који се радни век повезује – од 1. јануара 1991. до 31. децембра 2003. године. Истовремено је био и велики број оних који су подносили захтев за крпљење стажа за период који уопште није био предвиђен, дакле пре 1991. и после 2003. године. Било је и случајева да се тражило повезивање стажа за рад код послодавца који је ван територије Србије, или захтева да им се призна стаж код једног иако су у то време радили код другог послодавца.
Такође није мали број ни оних који су и сами одустајали од повезивања рупа у стажу, иако су имали све услове за то, јер су схватили да ће им се тако умањити пензија, будући да је Фонд вршио обрачун пре доношења решења.
Право на повезивање радног стажа имали су сви они који су од 1. јануара 1991. до краја 2003. године били у радном односу и били осигурани, а за то време им није уплаћиван допринос. Ово право имали су и запослени чије су фирме под стечајем, ликвидацијом или принудним поравнањем, као и оне које су у међувремену приватизоване.
Рупу у стажу нису могли да регулишу запослени у предузећима на територији Црне Горе, односно некој другој бившој југословенској републици. Уплата доприноса могла је да се изврши за цео период од 12 година, или само за део, у зависности када је и колико дуго било прекида радног стажа. Законом о повезивању стажа прописане су основица и стопа за плаћање доприноса. Основица за уплату доприноса је најнижа важећа у месецу за који се врши уплата на коју се допринос плаћа по збирној стопи.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


