Чекајући Хајлигендам

Олако обећана брзина, фамозна српска политичка синтагма из (бурних) деведесетих сада већ минулог века, могла би, кад је реч о пресецању косметског чвора, да добије универзално значење.

Рокови за стицање независности Косова којима су баратали Албанци, позивајући се на уверавање моћних западних покровитеља, већ су истекли, а сви су изгледи да, упркос захукталој кампањи, од нове резoлуције, коју увелико и "једном руком" пишу Американци и Европљани, неће бити ништа ни до краја маја.

Колико има уопште смисла бавити се тиме – предлогом резолуције која би, према намерама и амбицијама западњака, требало да замени резолуцију 1244 – рекао је крајем минуле седмице стални руски представник у Уједињеним нацијама Виталиј Чуркин, "уз тако озбиљне разлике".

А да заиста постоје озбиљне разлике у позицијама Руса и западњака кад је реч о статусу Косова, не споре више ни званичници земаља – САД, Велике Британије, Немачке и Француске – које би да ствар буде пресечена по кратком поступку и на Ахтисаријевом "пању".

Доскора су њихови дипломатски представници те разлике покривали (и прикривали) причом о хармонији која влада у контакт групи, у коју је, поред њих, укључена и Русија. Сугерисано је, на тај начин, и индиректно, да Руси јавно говоре једно а ту, за заједничким столом, на релевантном месту, друго. У свим тим изјавама искључивана је, наиме, могућност евентуалног руског вета у Савету безбедности о којој сами Руси сада већ отворено говоре.

У сваком случају, ходало се обазриво, и "на врх прстију", при чему је акценат више стављан на сагласности (један западни амбасадор је недавно гостујући на једној београдској радио-станици тврдио да запад и Руси желе исто – решење које ће донети стабилност овом региону – а да у начину на који треба доћи до тог заједничког циља постоје само "разлике у нијансама"), како би се избегао раскол и, с временом, у грозничавој дипломатској офанзиви, тајним нагодбама, и по западној (Ахтисаријевој) формули, решила косовска квадратура круга.

Кад већ у Савету безбедности тешко иде, иако би, бар у формалном смислу, коначна завршница требало да се тамо догоди, креће се заобилазним путевима који би у овом случају могли да буду – пречице: у директан дијалог Американаца и Руса.

Кондолиза Рајс је испраћена на пут у Москву (14. и 15. мај) на разговор са руским колегом Сергејем Лавровом са читавим списком тема од којих неке очигледно превазилазе ниво и надлежности шефова дипломатија. Поред, на пример, оног о проблематичном антиракетном штиту и приближавању западне војне алијансе руским границама, што већ изазива контрамере Москве (повлачење из стратешких уговора какав је онај о конвенционалном оружју), ту је и – косовско.

Претходно дипломатско рашчишћавање "минских поља" – што и јесте посао шефова дипломатија – у најделикатнијим, не само строго билатералним питањима америчко – руских односа, који тренутно, и по признању из Вашингтона, пролазе "кроз тешко време", само је, очигледно, припрема за (одлучујући) дијалог шефова држава почетком јуна на – немачком тлу, у идиличном приморском Хајлигендаму на северу земље.

Тамо ће се, наиме, од 6. до 8. јуна одржати, упркос жестоким противницима глобализације који се упињу да га осујете или бар омету самит лидера најразвијенијих и најмоћнијих земаља света из формације Г 8. Некадашње ексклузивно одмаралиште и санаторијум (често је мењао "намену") Хајлигендам, са суперлуксузним хотелом "Кемпински" и вилама на самој обали мора, претворен је већ у право утврђење: опасан је високом жичаном оградом (два и по метра), дугом петнаест километара (само она је коштала око тринаест милиона евра), у време самита све прилазе копном, морем и ваздухом чуваће шеснаест хиљада полицајаца, више од хиљаду војника, борбени авиони и хеликоптери, ратне лађе и миноловци...

Иако ће се Косово наћи на списку тема које ће се у тишини (светог) Хајлигендама "прелиставати" пленарно, важније и судбоносније ће, нема сумње, бити оно што ће се догађати ван формалног дневног реда и у "четири ока", у разговору Џорџа Буша и Владимира Путина.