Čekajući Hajligendam

Olako obećana brzina, famozna srpska politička sintagma iz (burnih) devedesetih sada već minulog veka, mogla bi, kad je reč o presecanju kosmetskog čvora, da dobije univerzalno značenje.

Rokovi za sticanje nezavisnosti Kosova kojima su baratali Albanci, pozivajući se na uveravanje moćnih zapadnih pokrovitelja, već su istekli, a svi su izgledi da, uprkos zahuktaloj kampanji, od nove rezolucije, koju uveliko i "jednom rukom" pišu Amerikanci i Evropljani, neće biti ništa ni do kraja maja.

Koliko ima uopšte smisla baviti se time – predlogom rezolucije koja bi, prema namerama i ambicijama zapadnjaka, trebalo da zameni rezoluciju 1244 – rekao je krajem minule sedmice stalni ruski predstavnik u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin, "uz tako ozbiljne razlike".

A da zaista postoje ozbiljne razlike u pozicijama Rusa i zapadnjaka kad je reč o statusu Kosova, ne spore više ni zvaničnici zemalja – SAD, Velike Britanije, Nemačke i Francuske – koje bi da stvar bude presečena po kratkom postupku i na Ahtisarijevom "panju".

Doskora su njihovi diplomatski predstavnici te razlike pokrivali (i prikrivali) pričom o harmoniji koja vlada u kontakt grupi, u koju je, pored njih, uključena i Rusija. Sugerisano je, na taj način, i indirektno, da Rusi javno govore jedno a tu, za zajedničkim stolom, na relevantnom mestu, drugo. U svim tim izjavama isključivana je, naime, mogućnost eventualnog ruskog veta u Savetu bezbednosti o kojoj sami Rusi sada već otvoreno govore.

U svakom slučaju, hodalo se obazrivo, i "na vrh prstiju", pri čemu je akcenat više stavljan na saglasnosti (jedan zapadni ambasador je nedavno gostujući na jednoj beogradskoj radio-stanici tvrdio da zapad i Rusi žele isto – rešenje koje će doneti stabilnost ovom regionu – a da u načinu na koji treba doći do tog zajedničkog cilja postoje samo "razlike u nijansama"), kako bi se izbegao raskol i, s vremenom, u grozničavoj diplomatskoj ofanzivi, tajnim nagodbama, i po zapadnoj (Ahtisarijevoj) formuli, rešila kosovska kvadratura kruga.

Kad već u Savetu bezbednosti teško ide, iako bi, bar u formalnom smislu, konačna završnica trebalo da se tamo dogodi, kreće se zaobilaznim putevima koji bi u ovom slučaju mogli da budu – prečice: u direktan dijalog Amerikanaca i Rusa.

Kondoliza Rajs je ispraćena na put u Moskvu (14. i 15. maj) na razgovor sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom sa čitavim spiskom tema od kojih neke očigledno prevazilaze nivo i nadležnosti šefova diplomatija. Pored, na primer, onog o problematičnom antiraketnom štitu i približavanju zapadne vojne alijanse ruskim granicama, što već izaziva kontramere Moskve (povlačenje iz strateških ugovora kakav je onaj o konvencionalnom oružju), tu je i – kosovsko.

Prethodno diplomatsko raščišćavanje "minskih polja" – što i jeste posao šefova diplomatija – u najdelikatnijim, ne samo strogo bilateralnim pitanjima američko – ruskih odnosa, koji trenutno, i po priznanju iz Vašingtona, prolaze "kroz teško vreme", samo je, očigledno, priprema za (odlučujući) dijalog šefova država početkom juna na – nemačkom tlu, u idiličnom primorskom Hajligendamu na severu zemlje.

Tamo će se, naime, od 6. do 8. juna održati, uprkos žestokim protivnicima globalizacije koji se upinju da ga osujete ili bar ometu samit lidera najrazvijenijih i najmoćnijih zemalja sveta iz formacije G 8. Nekadašnje ekskluzivno odmaralište i sanatorijum (često je menjao "namenu") Hajligendam, sa superluksuznim hotelom "Kempinski" i vilama na samoj obali mora, pretvoren je već u pravo utvrđenje: opasan je visokom žičanom ogradom (dva i po metra), dugom petnaest kilometara (samo ona je koštala oko trinaest miliona evra), u vreme samita sve prilaze kopnom, morem i vazduhom čuvaće šesnaest hiljada policajaca, više od hiljadu vojnika, borbeni avioni i helikopteri, ratne lađe i minolovci...

Iako će se Kosovo naći na spisku tema koje će se u tišini (svetog) Hajligendama "prelistavati" plenarno, važnije i sudbonosnije će, nema sumnje, biti ono što će se događati van formalnog dnevnog reda i u "četiri oka", u razgovoru Džordža Buša i Vladimira Putina.