Дошли да остану
Од нашег сталног дописника
Бањалука, 29. јануара – Да ли је решавање статуса Косова и Метохије разлог или повод за продужавање мандата Канцеларије високог представника са "бонским овлашћењима" у БиХ? Високи представник Кристијан Шварц Шилинг први је јавно довео у директну везу статус јужне српске покрајине са судбином канцеларије на чијем је челу од јануара прошле године.
Образлажући промену става о затварању Канцеларије високог представника, Шварц Шилинг је недавно рекао: "Када смо прошле године разговарали, онда смо очекивали да ће одлука о статусу Косова бити донета у новембру, како бисмо имали довољно времена да видимо њене ефекте. Но, то се није десило и сада могуће затварање Канцеларије високог представника пада у исто време када се одлучује о статусу Косова. У таквој ситуацији, доста држава поново разматра своје мишљење о будућности Канцеларије високог представника..."
Према изјавама међународних званичника, на промену става да Канцеларију високог представника треба затворити 30. јуна, битно је утицала и изјава премијера РС Милорада Додика да – ако Космет, мимо воље Србије, добије независност – Република Српска има право на референдум, на којем ће се изјаснити о свом статусу. Он је, истина касније, казао да "одлука о стању Космета неће битније утицати на стање у РС".
О повезивању статуса Космета са РС и затварању Канцеларије високог представника, председник републичке Народне скупштине Игор Радојичић је за наш лист рекао: "Очигледно је да међународна заједница ′снима′ стање у БиХ у вези са Косметом. Она је, чини ми се, чак и забринута због могућих реакција које би могла да изазове одлука о статусу јужне српске покрајине. Део великих сила је за радикално решење, док друге зазиру од тога какве би то последице изазвало код њих, а да не говоримо о бившим чланицама Совјетског Савеза и некадашњим југословенским републикама." Што се тиче Канцеларије високог представника, додао је Радојичић, њено негашење отвара питање одрживости БиХ као државе.
Професор социологије на бањалучком Правног факултету др Брацо Ковачевић за "Политику" наглашава: "Повезивање решавања статуса Космета са РС само је изговор за останак и одлучујући утицај међународне заједнице у БиХ и овом делу Балкана уопште. Она и није дошла овде да оде, него да, због заштите својих интереса, остане што дуже. Чак и када институционално оде из БиХ и са Балкана, овде ће остати продужене руке великих сила, као што су Међународни монетарни фонд, Светска банка, НАТО..."
Када је реч о одгађању затварања Канцеларије високог представника у БиХ, др Брацо Ковачевић каже: "Треба очекивати нове притиске на РС, пре свега у вези са реформом полиције и настојањима да се БиХ што више унитаризује. Исто тако, присуство високог представника са ′бонским овлашћењима′ је најснажнији елеменат одвраћања РС од расписивања референдума и онемогућавање српског народа, да у складу са Повељом Уједињених нација, искористи своје право на самоопредељење."Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


