Галерија гафова

 „Земљаци, Американци, драго ми је да могу данас да вас обавестим да сам потписао указ о стављању Русије ван закона, за вечна времена. Бомбардовање почиње за пет минута!”

Роналд Реган је пре тридесетак година ово изјавио у микрофон пред традиционално суботње радијско обраћање нацији. Микрофон је међутим био укључен па „шаљива“ изјава бившег председника САД замало није изазвала рат са СССР-ом.

Слична ствар догодила се у понедељак током сусрета Барака Обаме и Дмитрија Медведева на маргинама самита посвећеног нуклеарној безбедности у Сеулу.

Несвестан да микрофони који их окружују нису искључени, Обама је Медведеву обећао „флексибилнији приступ“ преговорима о америчком ракетном штиту у Европи – чим добије други мандат на новембарским председничким изборима у САД.

Тим поводом америчка ревија „Спољна политика” саставила је листу осам највећих гафова светских лидера начињених у тренутку када нису били свесни да то што говоре чују и неовлашћене уши.

Убедљиво на првом месту је цитирана Реганова „ратоборност”.

„Теби је већ свега доста, а ја морам са њим да се носим сваки дан.” Овим речима је на самиту Г-20 у Француској, у новембру 2011, Обама у разговору са француским председником Николом Саркозијем описао „муке” које има са израелским премијером Бенјамином Нетанијахуом, којег је Саркози тренутак раније назвао – лажовчином.

„Развија демократију по Блиском истоку, али у његовој земљи озбиљнијих корака – нема”, квалификација је коју је Обама изнео говорећи прошле године у Чикагу о емиру Катара, шеику Хамаду бин Калифу ал Танију. „Реформе, реформе, реформе, то можете да нађете само на Ал Џазири”“, додао је резигнирано Обама.

„Силовао десет жена! Мушкарчина! Па сви ми можемо само да му завидимо! Поздравите га”, усхићено је 2006. у приватном разговору изјавио руски шеф државе Владимир Путин, на вест да ће против бившег израелског премијера Моше Кацава бити покренут кривични поступак због сексуалног узнемиравања.

„Иронија је у томе што би УН морале да натерају Сирију да натера Хезболах да оконча са тим срањима”, чуло се исте 2006. на самиту Г-20 у разговору председника Џорџа Буша и британског премијера Тонија Блера.

„Једино чиме су Британци допринели европској пољопривреди јесу – луде краве. Како веровати људима који тако лоше кувају. После Финске то је земља у којој се најгоре кува”, рекао је француски председник Жак Ширак 2005. приликом сусрета са Путином и немачким канцеларом Герхардом Шредером.

„Таквим политичарима место је у затвору.” Овим речима се канадски премијер Жан Кретјен изјадао у разговору са колегама из Белгије и Луксембурга. „И у вашим и у мојој држави такви би због продаје својих гласова седели у затвору”, изјавио је Кретјен у паузи самита НАТО у Мадриду 1997, алудирајући на политичаре из САД.

„Министри, све су то курвини синови”, љутито је 1997. изјавио британски премијер Џон Мејџор говорећи о тројици својих министара који су се успротивили уласку Британије у ЕУ. Опаска је допринела раздору унутар британских конзервативаца.

Прошла су времена када је за добијање оваквих „ексклузивних” изјава требало много шпијунске вештине и среће. Довољно је да неко од техничких лица „заборави” да искључи микрофоне.

С. С.