Са „Фијатом” се боље продају и опанци

Крагујевац – Градови са развијеном индустријом нигде у свету нису баш познате туристичке дестинације. Може ли Крагујевац као центар аутомобилске индустрије да искорачи и на пољу туризма? Град је живнуо од доласка „Фијата“, а пословни туризам је важан сегмент ове привредне гране, каже Снежана Милисављевић, директорка Градске туристичке организације.

– Померили смо се с мртве тачке 2008, када је дошао „Фијат“, а број гостију од тада стално расте. Углавном је реч о пословном свету. Претежно долазе Италијани, али имамо госте и из Словеније, чије фирме овде, такође, раде. Број ноћења је 2011. био 36 одсто већи него 2010. године – наводи наша саговорница.

ГТО Крагујевац отворила је штанд у трговачко-забавном центру „Плаза“, где се на једном месту могу добити све информације о туристичким потенцијалима града. Проблем су смештајни капацитети.

– Постојећи хотели и хостели, којих је све више, углавном су попуњени. Али знатан број гостију тражи далеко боље услове смештаја него што то Крагујевац у овом тренутку може да понуди. Недостају нам хотели високе категорије – каже директорка Милисављевић, наводећи да у граду ради само један хотел са пет звездица.

Челници локалне управе су још пре две године најавили почетак градње великог „Холидеј ин“ хотела код језера Бубањ. Сада се о тој инвестицији не говори, али је уместо тога, на истом месту, кроз нови урбанистички план опредељена локација за један хотел високе категорије. Инвеститор за сада није познат, мада се помиње једна аустријска фирма.

Док Крагујевац још чека на свој први нови хотел после четрдесет година, у граду се обнављају старе „узданице“. У реконструкцију „Нове Сицилијане“, познатије као хотел „Крагујевац“, уложено је око 2,5 милиона евра. Директор хотела Милосав Пантовић нада се да ће када радови за коју недељу буду завршени Крагујевац имати чиме да се дичи.

– Радови су обимнији него што смо у почетку планирали, а највећи „кривац“ за то је „Фијат“, који је много променио амбијент. Мислим да Крагујевац има потенцијала и за конгресни туризам, због чега смо направили велику салу са 500 места за семинаре и рад по групама. На крову хотела је сада ресторан видиковац са отвореном терасом, до којег се може стићи и панорамским лифтом – објашњава Пантовић.

И крагујевачки угоститељи, власници ресторана и кафана, морали су да се прилагоде захтевима гостију из иностранства. Низак стандард грађана лоше је утицао на посећеност, па се у угоститељске објекте годинама није улагало. Али, дошло је време када се мора пазити на сваку ситницу, од ентеријера и изгледа мокрог чвора до менија.

– Италијани су нас дигли из мртвих. Само захваљујући њима ми функционишемо. Имам уговор о кетерингу са „Фијатом“, а многи од њихових радника и менаџера долазе овде на вечеру. Стандард наших људи је такав да не могу да приуште изласке у ресторане – каже Верослав Гребовић, власник ресторана „Пане и Вино“, најављујући да ће ускоро обновити и свој други ресторан, „Ла боем“.

Са доласком гостију из иностранства ГТО је морала да уложи додатне напоре како би потенцијале Крагујевца, али и околине, представила на прави начин. На поменутом штанду ове организације у „Плази“ туристи се све више распитују шта је то што би требало посетити, где се може одсести, колике су цене, како се може стићи до околних места, цркава и манастира.

– Пре пар дана имали смо сусрет са туристима из Енглеске и Јапана. Јапанци су на нашем штанду купили све сувенири по којима је Крагујевац препознатљив. Понели су опанчиће, мале „фиће“, а распитивали су се и за Милошев венац, где је за потребе РАИ снимљена серија о градњи Титаника. Странце интересује и наше индустријско наслеђе, али је проблем што локална самоуправа још увек довољно не схвата колике користи град може имати од туризма. У Крагујевац је за годину дана кроз туризам ушло око 110.000 евра, а издвајања за презентацију наших потенцијала су мања него у Лесковцу или, на пример, у Суботици – наводи директорка ГТО.

И поред свих могућности, Крагујевац и Шумадија су на једвите јаде ушли у Стратегију развоја туризма у Србији. После те мале победе овдашње ГТО, следи формирање регионалног туристичког центра, чије су оснивање подржале општине Лапово, Баточина, Деспотовац, Рековац и Кнић. Суштина ових напора је да пословни свет који долази у Крагујевац остане дуже на овим просторима. Сада се странци задржавају не више од три дана.

Бране Карталовић