Клацкалица за Обаму и Ромнија

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Обамина популарност је нагло скочила, а предност над највероватнијим изазивачем на изборима у новембру, републиканцем Митом Ромнијем, знатно се повећала.

Ово је порука из најновијег истраживања предизборног расположења Американаца које су заједнички спровели Си-Ен-Ен и „Опинион рисерч корпорејшн”, једна од водећих компанија за маркетиншка сондирања. (Овде је иначе правило да медијске организације за ове послове узимају партнера специјализованог за ову област.)

Према налазима овог тандема, да се избори одржавају ове недеље Барак Обама би имао подршку 54 одсто регистрованих бирача, док би за Ромнија, бившег гувернера Масачусетса, било само 43 одсто. Досад је највећа Обамина предност, евидентирана у истраживању овог тандема спроведеном у фебруару, била 51 према 46 одсто.

Ово се међутим разликује од резултата истраживања које спроводе друге медијске и маркетиншке куће, партнерски или засебно, која иако спроведена готово у исто време, дају другачију слику.

Тако позната кућа „Расмузен рипортс”, која се рекламира слоганом „Ако је у вестима, то је у нашим истраживањима”, Обами даје само један проценат предности. По „Фокс њузу”, наклоњеном републиканцима, Обама води са четири поена, док је по „Блумбергу” резултат нерешен. Налаз ТВ мреже Си-Би-Ес и „Њујорк тајмса” дотле је на нивоу статистичке грешке: Обама по овом двојцу предњачи само за три одсто.

Исти однос као онај Си-Ен-Ена и ОР корпорације – да Обама води са 12 поена – показује и истраживање агенције Ројтерс и маркетиншке фирме Ипсос (чије је седиште у Паризу). Највећу предност актуелном председнику дао је међутим „Пју истраживачки центар”, истраживачки институт из Вашингтона, по коме је Обама у предности за чак 12 поена.

Откуда међутим тако различити и за јавност свакако збуњујући резултати, ако се узме у обзир да је реч о реномираним и свакако веома стручним организацијама које спроводе ова истраживања?

Ово питање се често, а нарочито у овим предизборним временима, поставља и у овдашњој јавности. Стручњаци дају различита објашњења и тумачења, која сва са једне стране звуче уверљиво, док са друге повећавају општу конфузију.

У интервјуу који је о овој теми Национални јавни радио водио са Ендијем Кохатом, председником „Пју истраживачког центра”, овај стручњак је оповргао да је главни кривац за то онај који је најсумњивији: различите методологије. Она сматра да су „налази стабилни кад је јавно мњење стабилно”, што значи да је политичко расположење Американаца променљиво на дневној бази, и отуда разлике у налазима истраживања спроведених у току само једне седмице.

Кохат међутим оцењује да упркос разликама постоји једна константа: Обама је у сталној предности, која додуше осцилира, али опстаје.

Кејти Франковић, директорка истраживања Си-Би-Еса, сматра пак да су могуће грешке у „узорковању”, одабиру одређеног броја људи на начин да одражава демографску, економску и друштвену слику целе Америке. „Ниједно од истраживања не узима узорак довољно велики да елиминише разложне сумње о њиховим закључцима.” Различите налазе Франковићева уз то објашњава и различито формулисаним питањима која се постављају у анкетама.

Посебан проблем са клацкалицом јавног мњења на којој ће све до почетка новембра бити Обама и Ромни (или можда неки други изабраник републиканаца, што је још теоретска могућност) јесте у томе што постоје „резултати истраживања и извештаји о тим резултатима”.

Медији, наиме, ретко упућују на комплетне изворе, а заинтересоване стране из њих узимају и наглашавају оно што им одговара, а забашурују оно друго, што у крајњем исходу упућује на то да је политичко пророковање узалудан посао, чак и кад се ради на научним основама.

М. Мишић