Школе нису привилеговане

– Примедба да су основне и средње школе привилеговане предлогом закона о образовању одраслих апсолутно не стоји, јер се предвиђа обавеза да сви јавно признати организатори активности образовања одраслих докажу да испуњавају врло прецизне услове. Школе се верификују према условима и процедури прописаној Законом о основама система образовања и васпитања и региструју према Закону о класификацији делатности. Остали који желе да стекну статус јавно признатог организатора активности образовања одраслих пролазиће кроз поступак акредитације, сличан поступку прописаном за школе. Ако се од државе тражи да буде гарант квалитета појединих активности образовања одраслих, онда она мора имати право надзора, односно имати увид у то ко, шта, где и с чиме и с киме ради на пољу образовања одраслих – изјавио је за наш лист мр Зоран Костић, помоћник министра просвете и науке.

Мр Костић, који је на челу Сектора за школске управе, стручно-педагошки надзор и средње образовање и васпитање, јавио се нашој редакцији поводом текста „Озбиљне примедбе на Нацрт закона о образовању одраслих” (Политика, 23. март), наводећи да креатори законског предлога ниједног тренутка нису избегавали да дају одговоре, већ су разлози били објективне природе – одсутност помоћника министра, у чијој је надлежности и образовање одраслих.

Како подсећа Костић, нацрт је био на јавној расправи од 21. априла до 10. маја 2011. године – стигле су бројне примедбе, већина је усвојена, а оне које нису, образложено је због чега то није урађено. Идеја је била да се подрже постојеће институције које је већ дефинисао закон, без стварања нових, имајући у виду трошкове које би закон изазвао. Тражена су мишљења министарстава, Националног просветног савета, Савета за стручно образовање и образовање одраслих, повереника, заштитника грађана…

– Приликом израде закона имала се у виду стратегија образовања која је на јавној расправи, али су препозната: секторска већа, формалнои неформално образовање, развој програма образовања на основу стандарда квалификација, систем акредитације неформалног учења, признавање претходног учења, флексибилна организација наставе, јединствени информациони систем и друго. Текст нацрта закона достављен је влади, она га је прихватила и сада се налази на сајту Народне скупштине – закони у процедури – објашњава Костић.

На наше питање како коментарише примедбе „да су трансакциони трошкови неподношљиви за све оне који желе да организују образовање одраслих”, а нарочити се полемише око обавезе запошљавања андрагога, психолога и библиотекара, помоћник министра одговара да није у потпуности јасно чиме су оптерећени организатори образовања одраслих.

– Ако се погледа глава предлога закона која се односи на изворе средстава за финансирање, нигде се организатор не препознаје као неко ко је извор средстава. Такође, процењено је да неће бити потребно ангажовање новозапослених радника. Уколико се утврди да ова процена није реална, биће ангажована средства за плате запослених у основном и средњем образовању, утврђена Законом о буџету, која ће бити ослобођена рационализацијом запослених у образовању.Нису потребна додатна средства за плате новозапослених – објашњава Костић и напомиње да се надокнаде за рад андрагошких асистената могу финансирати из средстава утврђених Законом о буџету РС за пројекат образовање одраслих.

Невладине организације су имале примедбе и на то што се о полазнику прикупљају подаци о социјалном и здравственом статусу (услови становања, породица, број чланова, образовни ниво, запослење, подаци о здравственом статусу), који „нису нужни за остваривање образовања одраслих”. Зоран Костић одговара да је овај део предлога закона урађен у сарадњи с повереником и да је испоштовано све оно што је повереник тражио.

С. Гуцијан