Економисти не подржавају Дачића

Србија се понаша као лош ђак који је добио два кеца, а хоће да отпусти наставника. Овим речима у шали један економиста коментарише изјаву потпредседника владе Ивице Дачића да нам помоћ Међународног монетарног фонда ни не треба. Наши политичари су, како је кампања кренула, све чешће почели да се друже са Алцхајмером, каже наш други саговорник. Он подсећа да мисија из Вашингтона није непозвана дошла у нашу земљу, већ је и Дачић 2009. седео у влади и подигао два прста да ММФ дође и помогне Србији пред најездом светске кризе.

Вицепремијер Ивица Дачић поручио је пре два дана међународним финансијским институцијама, пре свега ММФ-у, да се не мешају у очување националних интереса. Дачић, који је и министар унутрашњих послова, изјаснио се да је против приватизације једине домаће осигуравајуће куће „Дунав осигурања”.

– Држава мора да покаже своју снагу и ја јавно говорим да је моја жеља да ММФ више не буде у Србији – рекао је Дачић.

Поставља се питање зашто се лидер СПС-а, од свих државних предузећа, заложио баш за „Дунав осигурање”. Можда због тога што та компанија, по коалиционом договору, припада СПС-у, партији на чијем је челу Ивица Дачић. Миленка Јездимировић, директор „Дунава”, такође је кадар те странке.

Владимир Глигоров, професор на Бечком институту за међународне економске студије, подсећа да је на почетку кризе ММФ обезбедио краткорочну макроекономску стабилност у Србији.

– Веома је могуће да ће нам слична помоћ бити потребна релативно скоро. Уопште, наше искуство са овом организацијом је веома повољно. Негде другде је можда другачије. Тако да је потпуно нејасно на основу чега Дачић даје те изјаве, као и тврдња да су програми са ММФ-ом у нескладу са српским националним интересима. Уколико је реч о изјави, као и низу осталих на друге теме, којима се Дачић кандидује за председника владе, бојим се да је то контрапродуктивно – каже Глигоров.

Раскид аранжмана са Фондом имао би изузетно негативне последице по Србију, сматра Милојко Арсић професор Економског факултета. Без обзира на то што се врло често наводе примери земаља којима је добро кренуло када су „отерали” ММФ, много је више оних других – којима су финансијери из Вашингтона помогли.

– Са овим нивоом јавног дуга и минусом у каси прекид аранжмана са Фондом сигурно би негативно утицао на кредитни рејтинг земље. Довео би у питање и финансирање минуса у каси, као и сервисирање дугова. Такође, и ЕУ се у великој мери ослања на ММФ и чак приликом писања сопствених извештаја о напретку користи њихове податке – каже Арсић и додаје да у оваквим околностима изјаву министра Дачића уопште не схвата озбиљно.

– Да Србија нема проблем с јавним дугом и да у буџету има минус од највише један одсто – онда бих и разумео такве ставове. Али тада нам ММФ не би ни требао, јер би то био доказ да већ добро радимо – каже Арсић и додаје да присуство мисије не значи да влада није одговорна за сопствену економску политику.

Професор Љубомир Маџар сматра да је изјава министра Дачића крајње непримерена и штетна.

– Боље би му било да се ујео за језик и да се сетио да смо господари само оних речи које нисмо изговорили. Јер, веза са ММФ-ом нам је улазница на међународна финансијска тржишта. Ако већ морамо да се задужујемо, јер имамо минус у буџету, Фонд нам даје нешто мало кредибилитета што нам обезбеђује зајмове по повољнијим каматама. Друга, важнија, ствар јесте то што је ММФ уводио ред и дисциплину у нашу политику јавних расхода. Успешно су ограничавали наше политичке але да не потроше и оно што немамо, и пар пута су нас спречили да сопствене уши не поједемо – оштар је Маџар.

Професор Владимир Круљ такође сматра да је аранжман са ММФ-ом битан, јер представља својеврсну „гаранцију” страним инвеститорима да земља спроводи одговорну макроекономску и фискалну политику, али шаље и позитиван сигнал да су услови за стране инвестиције релативно повољни и да су та улагања сигурна.

– Актуелни „замрзнути” аранжман, који је имала наша земља, предвиђао је могућност да наша земља добије позајмицу од око милијарду евра, уколико се за то укаже потреба у овим условима глобалне кризе. Та средства би економским властима пружала одређену сигурност у случају продубљивања финансијске кризе. У ситуацији када су услови за задуживање наше земље на међународном тржишту све тежи, та средства ММФ-а би нам добродошла, па чак и као могућност. Наравно, треба такође узети у обзир чињеницу да би средства ММФ-а могла да се користе, пре свега, као подршка стабилности националне валуте – закључује Круљ.

Аница Телесковић