Грађани криве корупцију за тежак живот

„У ситуацији када људи годинама живе јако тешко, расте њихов песимизам и фрустрираност и они ће вам у истој мери као и раније рећи да су незадовољни ефектима борбе против корупције и да не верују да ће се корупција смањити. То је производ њиховог општег незадовољства”, коментарише професор др Зоран Стојиљковић, председник Одбора Агенције за борбу против корупције, податке из истраживања према коме и даље велики број грађана мисли да је корупција разлог за њихов тежак живот.

За „Политику” он износи оцену да стање у вези са корупцијом у Србији није лошије него раније али да грађани, због „преливеног незадовољства читавом ситуацијом и контекстом”, то процењују истим или још горим.

„За мене је утисак грађана јако важан. Изглед у политици и у љубави често игра већу улогу него стварна ситуација. Али, једна ствар су ефекти рада агенције, имајући у виду њене ингеренције и могућности да ради, друго је нешто што је наслеђени ниво корупције, а треће је оно што грађани перципирају као корупцију. Погледајте шта је практично направљено – направљен је институционални дизајн, донесен је Закон о финансирању политичких активности који је бољи од ранијег и употребљивији у пракси, правимо нову стратегију за борбу против корупције, вишеструко смо повећали ниво обучености људи у институцијама које треба да се баве овим проблемом, обавили смо десетине разговора са људима који се баве партијским финансијама... Али то није видљиво”, истиче Стојиљковић.

А када ће у Србији бити урађено нешто толико видљиво да се чак и код грађана смањи та перцепција о корупцији?

Биће видљиво када дође до ефективне политичке воље. Не начелне, декларативне, проевропске мантре да хвалите ту причу и хвалите институције четврте гране власти, па и агенцију у том оквиру, него кад буде ефективне спремности да се ствари ураде.

У извештају о раду агенције за 2011. истакнут је проблем односа са другим државним органима.

Јавно смо констатовали да није било довољне спремности бројних државних органа и институција да одговоре благовремено на своју обавезу према агенцији...

На кога се то, конкретно, односи?

Па има 4.920 неких органа и институција, а са агенцијом је у каквој-таквој нормалној комуникацији, сталној – стотинак. Могу да кажем да је однос са нашим послодавцем, скупштином, јако коректан и добар и да би могао да послужи као пример за остале политичке институције. У извештају смо констатовали и да се споро усвајају планови интегритета који треба да детектују која су места осетљива за корупцију у свакој институцији, па да онда то развијају. Па је, рецимо, број процесуираних наших прекршајних и кривичних пријава незадовољавајући, а поготово кад говоримо о донетим решењима.

Значи, судови и тужилаштва.

Судови и тужилаштва, наравно. Не могу их критиковати, али могу констатовати да је та веза доста спора, недовољно координирана и синхронизована... Пазите, знате шта је за бесне и фрустриране грађане видљив ефекат? Само кад виде да је процесуиран неко на самом врху. А овде се подгрева атмосфера да Србији мора да се деси нека врста хрватске санадеризације и сад, ако ви то немате, они су незадовољни.

Мислите ли ви да је Србији потребан бар један велики процес попут овог у Хрватској? Да ли би то било „лековито” за Србију?

Наравно да би било упозоравајуће, али не можете сад тражити жртвеног јарца ако такву праксу немате, или ако имате ту врсту постојања нечега што личи на праксу „компромата” (руска скраћеница за компромитујући материјал). То је типично за земље некадашњег социјализма – ви бисте неког и нешто процесуирали али он има део информација о вама и онда нико у одређеном тренутку то не прослеђује, него дизајнира према политичком контексту употребљивости или неупотребљивости. Рецимо, ја ћу сад да отворим све оне афере које, кад погледате где им се вуку конци, проистичу од неке претходне владе. То неће бити много уверљиво док тај критеријум не буде напуштен и не буду процесуирани сви они за које постоје докази.

Како је дошло до проблема са зградом у коју се агенција преселила прошле године?

Не знам зашто је то заинтересовало неке медије. У читавој тој процедури око налажења простора, јер за нас није било адекватног државног простора (што је посебан проблем), учествовало је пет институција – Министарство финансија, Дирекција за имовину, Управа за јавне набавке, и влада је давала одговарајуће гаранције и, на неки начин, агенција.

И пошто се све завршило видело се да зграда делом припада супрузи човека чије се име везивало за некадашњи сурчински клан?

Ма не припада. И нећу уопште у то да улазим, ужасно ме то више нервира. Уколико било ко има сумњу и има неке доказе да је ту било шта спорно нека поднесе пријаву надлежном тужилаштву. А не да врши ову врсту кампање у време када смо ми усред праћења изборне кампање и када оваква саплитања личе на неку врсту политичке манипулације. За нас ту није било ничега спорног. Ако неко има било каквих сумњи и доказа нека се обрати надлежном тужилаштву. Можда ће оно овог пута бити исто тако брзо као и сваки пут када неку нашу пријаву сматра неадекватном. У нека два-три случаја били су толико брзи да је то фасцинантно.

Мислите на случај Чедомира Јовановића против кога сте поднели кривичну пријаву због непријављивања имовине?

Па и Павличића (градоначелника Новог Сада, Игора), и шта год хоћете. Гледајте којом су брзином наше пријаве проглашене неоснованим. Па ево још једне прилике, нека се и око овога одреди тужилаштво, и готово. Ми нисмо недодирљиви.

-------------------------------------------

Кампања са мање новца

Агенција је ангажовала 165 посматрача актуелне изборне трке. Шта су они до сада уочили, како протиче ова кампања?

Много тише него што се то очекивало. За сада ништа посебно нисмо уочили. Чак ни када се ради о коришћењу државних службених аутомобила и осталог. Процењујем да је за неке глобалне утиске доста рано, јер кампање које трају по месец и по дана обично свој климакс имају у последњих десетак дана када су све завршне манифестације, када је највеће присуство у медијима, оглашавање у штампаним медијима и онда се, наравно, највише и троши. Из овога што смо до сада видели, показује се да неће бити толико новца, поготово не приватног као што је то био раније случај. Странке су схватиле да би то у овој кризи било контрапродуктивно.