Робијао због вербалног деликта

Зрењанин – Професор Милорад Новаковић позван је са часа у канцеларију директора средње хемијске школе, а потом је ухапшен и одведен у затвор. У судском процесу осуђен је на пет година и четири месеца затвора зато што је својим колегама износио мишљење о власти и окружењу и због тога што су они, као сведоци, нешто и придодали. Сада је дошло време за истину.
Након прошлогодишњег доношења закона, 78-годишњи професор поднео је захтев за рехабилитацију о чему ће у наредних десетак дана донети одлуку Окружни суд у Зрењанину.

Аналитичари процењују да је професор Новаковић најстроже кажњени осуђеник за вербални деликт на овим просторима. Њему се судило само зато што је износио своје ставове и то искључиво у четири ока. Није имао, нити га је неко теретио да има, било какву организацију, нити да је на било који начин покушао да угрози државу, власт и поредак. И, што је најважније, он је осуђен 1979. године, када више није било опасности од Русије и "земаља источног блока", а њему се, поред осталог, приписивало да пречесто упоређује статистичке податке из наше привреде с онима из источних земаља које, наводно, глорификује.

– Убеђен сам да су ме дуже време пратили припадници службе безбедности, а главни разлог је био што сам био ожењен Бугарком. Није помогло ни то што смо се у међувремену растали. За сведоке су употребљени и злоупотребљени колеге професори из средње хемијске школе, па чак и бивши ученици. И из њихових прича се могло видети да је реч о безазленим сумњичењима, а већина  њих је износила и неистине за које су били припремљени од тадашњи полицијских кругова. Стављали су ми у уста речи које ја не користим, на пример багра и банда, па ми је било јасно да су били инструисани – прича професор.

Тако су органи гоњења на основу изјава сведока теретили Новаковића да је за наш тадашњи систем рекао да је магловит, да ће брзо пропасти, да се на састанцима млати празна слама, да смо презадужени у иностранству и да ћемо бити у проблемима када те кредите будемо враћали, да може доћи до отцепљења појединих република чији развој је неравномеран и да ће се земља распасти након Титове смрти. Одговарао је за три кривичан дела – непријатељску пропаганду, изазивање националне , расне и верске мржње, раздора и нетрпељивости и за повреду угледа СФРЈ. – Ако сам некада нешто и коментарисао – вели професор – то је било искључиво у шетњи и у разговору с једном особом, па ми није јасно како сам угрозио државу дo те мере да робијам више од пет година.

Казну му је врховни суд Војводине смањио на 4,5 година.

По изласку из затвора па до данас од око 20 сведока нико му није пришао изузев тројице. Маријан Шантек је одмах дошао у његов стан и дао му новац да би могао да преживи. Јован Србулов му се извинио и признао да је био под притиском иследника, а Миле Медић, његов ученик, рекао је да се спремала ликвидација професора. Занимљиво да су сва три ова сведока која су била и најблажа у сведочењима умрла релативно млада и, по професоровим речима, под чудним околностима.

Кад је одведен у затвор, његов десетогодишњи син смештен је у установу за децу без родитеља, а суд је поред затворске казне пресудио и да плати судске трошкове, мада је констатовано да нема никакву имовину.

Милорад Новаковић је пореклом из села Богутово код Угљевика, из имућне породице. У души је, каже, левичар, али не као Стаљин, ни као Тито. То је, по њему, лажна левица.

– И данас, када су слободе веће, према окружењу се односимо некритички. Све што долази са истока у јавности се сматра лошим, а оно са запада добрим. Наш народ је кроз историју много пропатио, а томе је допринело наше незнање и ћутање интелигенције – каже професор који ових дана очекује рехабилитацију.