Превенција срчаних обољења

Водичи добре клиничке праксе, који садрже правила поступања лекара од почетних симптома обољења до излечења пацијента, недавно су угледали светлост дана. Ови водичи имају за циљ да олакшају рад лекарима и да побољшају збрињавање пацијената у Србији. Читаоци „Политике” и гледаоци Јутарњег програма РТС-а могу сваке суботе да се упознају са препорукама за лечење неких болести.

Наша земља се налази на трећем месту у светупо броју оболелих од болести срца и крвних судова, па се чак око 50 одсто свих смртних случајева у Србији приписујукардиоваскуларним обољењима.

У најважније факторе ризика који доприносе настанку болести срца и крвних судова спадају пушење, шећерна болест, висок крвни притисак, повишене масноће у крви, старија животна доб и генетика.

Проф. др Јован Перуничић, члан радне групе за израду водича добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење исхемијске болести срца, из Клинике за кардиологију КЦС-а, каже да инфаркт миокарда или срчани удар настаје због недовољне снабдевености дела срчаног мишића крвљу. Тада долази до изумирања једног дела срчаног мишића, а најчешћи разлог је атеросклероза.

– Болесници се најчешће жале на бол иза средњег дела грудне кости и жарење, стезање, притисак, а ако трају дуже од 20 минута – то је знак да ће наступити инфаркт. Код ангине пекторис бол краће траје. Циљ је да се што пре препозна обољење, да се тај запушени крвни суд отпуши и успостави циркулација. Битно је да се болесник што пре јави лекару, јер ако се уради отварање крвног суда методом под називом тромболиза смртност је мања у првом сату од појаве симптома, него после неколико сати – истакао је др Перуничић.

Не треба сваки човек који има аритмије да живи у паничном страху да ће доживети инфаркт, каже доц. др Владан Вукчевић, члан радне групе за израду водича из Клинике за кардиологију, додајући да су напрасне болести срца у 75 од 80 одсто последица исхемијске болести срца.

– Постоје две врсте превенције изненадне срчане смрти: код људи који су преживали инфаркт и код оних који нису никад имали такав догађај, а имају предиспозиције за то. Већи ризик од изненадне срчане смрти имају они са лошом функцијом срца и срчаног мишића. Сматра се да људи који имају проценат истиснуте крви из коморе мањи за 30 одсто имају повећану склоност, као и они који на холтеру ЕКГ-а имају такозване малигне поремећаје ритма – нагласио је др Вукчевић.

Доц. др Бранко Белеслин, секретар радне групе за израду водича из Клинике за кардиологију КЦС-а, сматра да је добро то што је у неколико градова у Србији, а не само у Београду, омогућено људима који су доживели инфаркт да се директно возе у сале за катетеризацију. Катетеризација срца је метода која може донети вредне податке за дијагнозу и процену урађених и стечених обољења срца која се не могу дијагностиковати једноставнијим методама.

– ЕКГ и лабораторијске анализе су неопходне. Код пацијената са срчаним проблемима ради се тест оптерећења, који је имитација физичког напора, на траци или бициклу. Од 60 до 70 одсто пацијената не може адекватно да изведе тест, па се онда ради стрес-ехо кардиографски тест, када се обавља и ултразвучни преглед. Помажу и методе нуклеарне медицине. Уколико је позитиван тест оптерећења, пацијент иде у салу за катетеризацију – рекао је др Белеслин.

Водич олакшава докторима лечење и дијагностификовање болести, каже академикпроф. дрМиодраг Остојић, руководилацраднегрупезаизрадуводича, а финансијерима здравствене заштите да обезбеде финансијска средства за процедуре које се предлажу у водичу.

Он истиче да Србија успева да одржи корак са светом када је реч о лечењу, уз извесно минимално закашњење од две, три године.

– Неправилан начин живота уз мало кретања, унос доста брзе хране, пушење и алкохол у великим очекивањима, стрес због губитка посла или проблема у породици, највише утиче на појаву ране атеросклерозе, већ после 30. године – нагласио је др Остојић.

Због тога важну улогу у превенцији има такозвана Шифра здравља: 035140530, која симболично означава контролу пушења, физичку, активност, идеалну исхрану, притисак, контролу холестерола, као и телесне тежине.

Према „шифри здравља” нула означава пушење, број три колико би километара дневно требало да пешачимо,број пет говори колико би требало да имамо оброка, укључујући и две воћне ужине. Максимална вредност горњег крвног притиска за здраве људе треба да износи 140, а други број пет означава идеалан ниво укупног холестерола у крви. Ниво лошег холестерола не би смео да пређе пређе 3 ммол/л, док последња нулаозначава да не бисмо смели да будемо гојазни.

Данијела Давидов-Кесар