Када би Србија била неутрална

„Верујем да за Србију најбоље решење представља политичка и војна неутралност. Неутралност није конфронтација са било киме већ напротив представља сарадњу са свима и да при том Србија у тој сарадњи остане што више слободна и своја”, написао је у књизи „Зашто Србија а не Европска унија” Војислав Коштуница. „Активна политичка неутралност омогућава Србији да има развијену економску сарадњу са ЕУ и САД, а да истовремено не потпадне под њихово старатељство. Исто тако, неутралност омогућава да са Русијом имамо најбоље пријатељске везе и представља гаранцију да се Србија никада неће сврстати у било који савез против Русије”, навео је Војислав Коштуница у својој књизи.

Да ли би наша неутралност било кога обавезивала? Да ли би можда било спречено самопроглашење самосталности Косова да смо били неутрални?

Владислав Јовановић, бивши министар спољних послова, рекао је да војна неутралност може бити на чврстим темељима. „Иако је Шведска трговала са Хитлером њена неутралност у Другом светском рату је била поштована јер је била на северу. О политичкој неутралности Коштуница говори јер смо изложени притиску са Запада. Али Западу нећемо моћи да се одупремо јер нећемо имати ослонац. С друге стране ослањање на Запад нам се враћало као бумеранг и зато је потребна ревизија те спољне поставке, како бисмо их натерали да нас мало више уважавају”, казао је Јовановић.

Огњен Прибићевић, сарадник Института друштвених наука, мисли да ни политичка ни војна неутралност нису реалне. „То је могло у ранијем свету, а сада није, нарочито економски. Тај концепт није добар за Србију јер би је изоловао и економски и политички. Код нас је економски очајна ситуација и морамо да се приближимо токовима новца а они су у ЕУ. Зато морамо ући у ЕУ. Аустрија, Швајцарска и Лихтенштајн могу да се играју са тим стварима јер су мале државе а економски јаке. Насупрот томе, све земље које треба да уђу у ЕУ имају мањи бруто друштвени доходак од обрта ’Мерцедеса’”, рекао је Прибићевић.

„Ова влада није најбоље радила, али и нека која би добро радила била би зависна. Србија нема брендове, нема ни море, а пољопривреда је дискутабилна”, додао је Прибићевић и закључио да се свет променио и да се више не може прогласити ни војна ни политичка неутралност.

Предраг Симић, професор ФПН-а, подсећа да је и Краљевина Југославије прогласила неутралност у Другом светском рату али да је Немци нису поштовали. „Није је поштовала ни Велика Британија али ни ми сами. Али Шведска је као неутрална избегла оба рата. Неутралност је могућа само ако је гарантују велике силе што је случај Швајцарске. Шведска и Финска могу бити неутралне а на Балкану је то тешко. Ипак, то што Коштуница говори има јаких аргумената јер не можемо лако ући у НАТО, јер не можемо изгубити Јужни ток”, навео је Симић.

Јовановић је рекао да наша неутралност не би спречила проглашење самосталности Косова. Али и разуме Коштуничино одбијање да се уђе у ЕУ због Косова. „Сложио бих се са њим, можемо у ЕУ ако буде правично решење између Срба и Албанаца. Норвешка, Швајцарска и Израел имају привилегован статус што ми не бисмо имали. Питање је да ли нам се исплати пуноправно чланство у ЕУ или привилегован статус што се нудило Турској. Неутралност много не значи у међународним односима, јер смо већ чланице многих тела. Војна неутралност коју имају Ирска и Финска је друго. И није неопходно да ми улазимо у НАТО. Можемо имати активну политику у свим правцима са ставом да не улазимо ни у какве организације. То значи пријатељске односе са свима. Коштуница је тиме мислио да ојача нашу позицију али није неопходно да будемо неутрални, већ да застанемо и напустимо почетне позиције. ЕУ јесте моћна али не и свемоћна, и не треба жртвовати национално достојанство ради чланства у било којој организацији”, додао је Јовановић.

Симић је рекао да би се самопрокламована независност на Балкану тешко поштовала. Подсећа да је Београд најчешће бомбардована престоница и на значај Коридора 10 због чега у случају рата тешко да би било ко поштовао неутралност. А да и државе које нису у савезима и те како учествују у разним акцијама илуструје примером Шведске и њеним учествовањем у акцији против Гадафија у Либији. И Швајцарска је у Партнерству за мир. „У НАТО постоји анимозитет према земљама које нису хтеле да уђу у ову организацију, јер, како кажу, не желе да преузму ризик и трошкове а говоре им шта треба да раде”, казао је Симић.