Бум на Београдској берзи

Ценовни бум на Београдској берзи од почетка трговања у овој години, за последицу има вртоглави раст оба индекса акција, који из дана у дан постижу нове историјске максимуме.Међутим, док берзански шпекуланти и акционари са задовољством трљају руке, јер се вредност њихове имовине и капитални добици повећавају као цене на таксиметру, аналитичари подсећају на то да је на српској берзи и раније било сличних ценовних еуфорија, након којих би долазило до наглог хлађења на тржишту, тако да опрез није на одмет.

Јер, српско тржиште капитала, које је у експанзивном развоју, још није довољно ликвидно, па је стога његов имунитет на евентуалне потресе слаб. Због оскудице квалитетних хартија и по количини и по асортиману понуда није довољна да подмири нарастајућу тражњу, па би у условима прегревања ценовника држава требало да подржи иницијалне јавне понуде и изношење новоемитованих акција садашњих јавних предузећа на берзу, чиме би прикупила свеж капитал за њихово реструктурисање и развој, утврдила њихову тржишну вредност и цену и допринела  уравнотежењу понуде и тражње на тржишту капитала. Обогаћивање понуде би деловало седативно на хиперактивно тржиште на којем би, у противном, могло доћи до непредвидивих нервозних реакција и кризе.

Притисак на тражњу

На загревање ценовника власничких хартија од вредности, према мишљењу једног од најискуснијих српских брокера Бранислава Јоргића, утиче више чинилаца, међу којима је први тај што инвеститори настоје да се докопају акција фирми за које верују, или о томе имају нека инсајдерска сазнања, да су профитабилно пословале у прошлој години.

У настојању да дођу до добре робе пре крајњег рока за подношење извештаја о лањском пословању који истиче 28. фебруара, купци акција подижу тражњу, а тиме и цене финансијске берзанске робе. Додатни мотив за навалу на акције је тај што инвеститори очекују да ће фирме које су оствариле добит свим власницима који буду имали тај статус у Централном регистру хартија од вредности на дан одржавања скупштине акционара на којој се буде доносила одлука о расподели профита поделити дивиденду.

Међутим, питање је колико раст цена реално одражава финансијске перформансе фирме чијим акцијама се тргује, због чега би инвеститори увек требало да сачувају трезвеност, имајући у виду то да тржиште увек испегла све екстреме у ценовницима и сведе их на економски оправдан ниво, сматра Јоргић.

Адреналин за цене акција долази и из политичке сфере, а не само економске, сматра Јоргић. Евидентно је да су после избора странци поново масовно почели да опседају српско тржиште капитала, јер је након објављивања резултата изборне битке јасно да је већина народа опредељена за наставак реформског курса и евроатлантских интеграција.

За инвеститоре није без значаја ни најава докапитализација и евентуалних преузимања неких домаћих банака, али ни чињеница да се ускоро очекује улазак првих домаћих инвестиционих и пензионих фондова који ће додатно повећати тражњу, а тиме, вероватно, повући и цене увис.

У том случају ранија куповина акција би могла бити веома исплатив посао, јер обезбеђује сигуран капитални добитак.

Корпоративна некултура 

Због неразвијеног корпоративног управљања, које, између осталог, подразумева обавезу емитента да редовно информише власнике и инвестициону јавност о пословању фирме, али и о свему што би могло да утиче на инвестициону одлуку, акционари и купци на Београдској берзи су принуђени да се често ослањају на бајате податке из Проспекта, информације из медија и на гласине, као и на инсајдерске вести из фирми.

Међутим, наш саговорник верује да више нема много акција чија тржишна вредност је потцењена, тако да увек постоји опасност да се, након усвајања годишњих извештаја, или после куповине на основу неформалних сазнања о наводној исплативости улагања покаже да су робу купили по нереално високој цени. Ипак, велики број инвеститора се ослања на коцкарску срећу, у уверењу да је у берзанској коцкарници цена већине хартија још испод реалне и да је неминовно њихово поскупљење, а тиме и добит.