Занимање – демонстрант

„Живео Путин!”, „Доле Путин!”, одјекивало је донедавно улицама предизборне Москве и других великих руских градова. Када је све минуло, Руси су схватили да су добили једно ново занимање – демонстрант.

Реч је о људима најразличитијих узраста, професија и политичких опредељења који су носили плакате и транспаренте, узвикивали слогане, ударали у бубњеве а и кошкали се са полицијом – све за новчану накнаду.

Није реч о великим сумама – око десетак долара „по послу” – али у оскудици је свака зарада добродошла.

Избори су показали сву „виталност и маштовитост” оних који се кампањама баве из сенке: маркетиншки гуруи, организатори, велики апаратчици и мали „шрафови” у партијској машинерији.

Ако би опозиција најавила скуп са 100.000 учесника, власт није могла него да одговори адекватно. И једни и други морали су добро да одмере како и шта ће урадити, како анимирати масу и – колико платити.

Тада на сцену упадају „бригадири”, особе способне да у релативно кратком року окупе велики број људи, да им дају неопходне инструкције, да их опреме плакатима и партијским симболима, да их упуте на место догађаја. Да их, када се све оконча, врате кућама и исплате.

Ако су олигарси спремни да дају новчане прилоге не би ли победила партија за коју су везали сопствене пословне интересе, зашто би се обични грађани стидели демонстрирања за паре. Свој политички став ће, ионако, изрећи на гласачком месту, према сопственом уверењу.

Ова врста „политичког ангажмана” наравно није ексклузивно руски изум. Нема ту идеологије. Једини мотив учествовања јесте новац.

Према изјави једног од „бригадира“, свако од њих само за „један догађај” исплати учесницима укупно око 137.000 америчких долара. „Када посао иде како ваља, око 40 процената учесника демонстрација ту је због пара”, тврди поменути.

Овоме у прилог иде и документарни филм „Анатомија протеста”, приказан недавно на московској телевизији НТВ, који се такође бавио „плаћеним демонстрантима”.

Иако је у првом тренутку изазвао буру протеста и проглашен за лаж и подвалу непримерену новинарству као професији, „у одбрану истине”, подигло се једва хиљаду Московљана.

У очекивању председничке инаугурације Владимира Путина, заказане за 6. мај, „бригадири” већ трљају руке. Знају да ће управо од њиховог ангажовања зависити много тога: или велелепност најављеног догађаја, или одговарајући одговор опозиције.

Па шта кошта да кошта.