Први хрчак у васиони

Пошто је пре три године гледаоце узбудио потресним документарцем „Тачка прекида“ о „егзекуторима против своје воље” – српским машиновођама што крстаре пругама док им се под возове бацају самоубице или искрсавају несавесни возачи, београдски документариста Игор М. Тохољ вратио се на 59. Кратки метар са „Тачком прекида 2: Физички феномен“, филмом поново посвећеним железничарима, њиховим несрећама и трагедијама.

И попут првог, и овај други Тохољев филм краси права мера, ауторско разумевање и дубока посвећеност теми и добро усаглашени исповедни ритам. Уз то, и брижан однос према главном јунаку – Саши Лазаревићу, бившем раднику Железница Србије који је захваљујући провиђењу преживео гажење на прузи на којој је погинуо његов колега. Тохољ пажљиво гради психолошки профил главног актера, отвара његов поглед на живот обележен трагедијом и сталним питањима која га оптерећују као жртву, али која оптерећују и машиновођу - починиоца „злочина против своје воље“...

Сада већ ветеран међу документаристима, истрајним учесницима београдског Кратког метра, аутор Владимир Перовић у свом 17-минутном филму „Звездана прашина“ гледаоцу приближава свет и свакодневицу Александра Аце Недељкова, правог филозофског мудраца што истрајно разматра питања настанка живота и човековог бивствовања на земљи, чита Платона и Сократа и присваја мудрост да је живот човека вечита борба. Међутим, тај мудрац што га красе многа знања је четрнаестогодишњак прикован за постељу из које гледа далеко и у простор и у време. И то само погледом из постеље кроз прозор своје собе, пред којим се једино смењују боје лишћа на крошњи дрвета. Перовић се у уводу ове приче о необичном и препаметном дечаку закованом у немоћном телу (болује од спиралне мишићне атрофије) опредељује за доминацију крупног плана омогућавајући тако гледаоцу детаљно упознавање са јунаком, да би из минута у минут ширећи планове открио и делове његовог активног радног дана у просторима собе у којима има места и за другаре и наставницу и учење математике, али и сав животни оптимизам и невероватну вољу за стицањем нових знања и разумевањем свега што га окружује. Још један леп, осећајан а не патетичан, Перовићев филм...

Дечачки поглед и загледаност у небеске висине и космички простор тема је и кратког играног филма „Гагарин и ја“ Михајла Јефтића, који је један од такмичарских филмова у домаћој селекцији 59. Кратког метра. Причу о деветогодишњем Ивану (изврстан Иван Сергејев) и његовом кућном љубимцу-хрчку, заједничким играмама у „ракети“ пењалици на дечијем игралишту у којој се пуштају на вољу све могуће космонаутске маштарије, укључујући и сан о сусрету са првим човеком у васиони- Јуријем Гагарином, Јефтић на симпатичан начин доводи до духовитог и „штосног“ краја. Тек тада се открива да се Иванов љубимац, тај први хрчак у васиони, зове такође Гагарин. С правом мером и у добром ритму.

Оштроумност и виспреност, уз танане дозе духовитости какве и јесу примерене стварном животу, красе кратки играни филм Милоша Милошевића „Време блискости“, причу о првом и последњем сексуалном искуству. Док гледалац прати припреме за љубавни чин два главна јунака ове парaлелне приче – младе девојке и времешног старца, потом и сам, с једне стране младалачки исхитрен а са друге зрело одмерен, сексуални чин, Милошевић довитљиво отвара простор за размишљање колико прво сексуално искуство може да нас удаљи а последње да нас приближи и веже за партнера. Добро глумљено и изврсно снимљено.

И краткометражни „Зид“ Марка Станковића и Горана Јоксића спада међу занимљивија дела овогодишњег Кратког метра. Реч је о својеврсном филмском злочину и казни, готово камерно драмској причи о младићу који је после породичне трагедије осуђен на затворску казну. Али, највећа казна, гора од било какве затворске тортуре је тај неподношљиви а стално присутан осећај кривице, који гуши и дави међу скучена четири зида и због којег се радије бира смрт него слобода. Филм добро погођене и грађене атмосфере...