Зашто ћути шумадијски сељак

Протест пољопривредника због промене начина давања државних субвенција није окончан, већ је само „замрзнут” до 24. априла, до када је рок, како су рекли незадовољни војвођански паори, да држава и ресорни министар испуне њихов захтев о повратку на пређашњи систем субвенција – по 14.000 динара по хектару.

То је био други велики протест земљорадника у последње две године. У оба случаја земљорадничког незадовољства предњачили су војвођански ратари. У дугим тракторским колонама није било никога јужно од Саве и Дунава. Изостала је свака врста солидарности.

Шта је разлог што се земљорадници из централног дела Србије не укључују у тракторске колоне које блокирају путеве? Да ли, можда, нису солидарни са својим колегама или једноставно нису много државних пара добили кроз субвенцију по хектару, па нису зато много ни изгубили?

Драган Марковић Палма, лидер Јединствене Србије, који је познат и по томе што је повелику групу земљорадника из своје Јагодине водио у Беч, каже да сељаци из његовог краја вероватно нису имали мотив да учествују у поменутом протесту.

– У Војводини сељаци имају по 300, 400, 500 хектара земље, а у централној Србији тога нема. Код нас се сматра да је и 10, 15 хектара велики посед. Добро је што ће се убудуће премије давати по приносу, јер ће онај ко уложи и добије више и зарадити више – каже Палма који није желео да коментарише податке који су се чули у јавности да је чак око 80 одсто државних субвенција кроз давања по хектару отишло у Војводину.

За разлику од војвођанских сељака који су организовани и који имају много удружења, њихове колеге из централне Србије као да се теже удружују и права је мука наћи неко њихово удружење које би било заинтересовано за мере које су изазвале протест. Државна давања по хектару и приносу више се односе на житарице и индустријско биље, али не и на производњу млека, меса, воћа, поврћа које се више производе у централном делу.

Милија Милетић, председник Уједињене сељачке странке и председник општине Сврљиг, сматра да је протест војвођанских паора оправдан, а разлог што им се колеге из његовог краја нису придружили је следећи:

– Теже се организујемо из простог разлога што времена за протесте немамо, јер морамо да преживимо. Преко субвенције по хектару од 14.000 динара и ми смо у овом крају добијали више новца него преко бонова за дизел. За три хектара добијемо 42.000 динара, а за 180 литара колико нам следује за толико земље по 60 динара по литру добијемо непуних 11.000 динара. Значи готово четири пута мање. Шта нама значи динар по килограму пшенице и кукуруза када је због лоше земље код нас принос две тоне по хектару – каже Милетић који каже и да с протестима у овом предизборном тренутку треба бити опрезан, јер „не знаш коме дајеш ветар у леђа”.

По њему, пољопривреди треба обезбедити и регрес за гориво и поменутих 14.000 динара по хектару. Додатно, посебна помоћ би требала земљорадницима у пасивним крајевима какав је његов и то 24.000 по хектару уместо 14.000 динара.

– Територију чине људи, а не папири, и да би остали да живе на селу треба држава да им помогне – каже Милетић.

Милан Простран, секретар одбора за аграр Привредне коморе Србије, разлог за одсуство с протеста сељака из централног дела земље види у томе што они нису имали економски мотив да у њему учествују, јер нису много изгубили. Само мали број газдинстава јужно од Саве и Дунава плаћа пензијско осигурање, што је био услов за добијање субвенције од 14.000 динара по хектару. У јавности се последњих дана могло чути да је износ за ПИО допринос раван субвенцији за пет хектара земље тако да је јасно да „мали” нису имали мотив за плаћање овог доприноса и добијање државне субвенције.

– Нове мере предвиђају премије по килограму индустријског биља, дувана, житарица који се, углавном, производе у Војводини. Кромпир за који следује 0,6 динара по килограму више се производи у централној Србији. Чак и у време великих пољопривредних система у Мачви и Стигу тржишност пшенице у централној Србији била је свега 10 одсто, а кукуруза ни један одсто. Значи само толико се продавало. Једноставно, они су се користили за производњу меса, млека, сирева. Није ми јасно како ће премије за житарице од динар по килограму следовати и за пшеницу и кукуруз који ће се користити за исхрану стоке на пољопривредном газдинству – каже Простран.