Како Фокланди челиче Енглезе

Од нашег специјалног извештача

Лондон – Кућа Маргарет Тачер у Даличу, отменом јужном крају Лондона, одавно је празна. Некадашња челична леди смештена је због лошег здравља у болницу за старије особе, а о њеном стању повремено и шкрто британску јавност обавештава ћерка Карол. Њена мајка пати од дементности па је још 2008. Фокландски рат (у који је, упркос саветима да од тога одустане, послала британску армаду преко пола света) помешала са ратовима на југословенским просторима.

Већ отпочете јубиларне свечаности поводом округле тридесете годишњице од почетка фокландске кризе (другог априла 1982. Аргентинци су извршили инвазију на Малвине) трајаће све до јуна када је британска армада тријумфално поразила збуњене и за рат неприпремљене аргентинске војнике.

Маргарет Тачер неће моћи да им лично присуствује, али све је више Британаца који ово време ригорозног сасецања буџета, и свега што из тога следи, упоређују са временом када је челична премијерка без милости укидала радничка права, бесплатно школовање и социјално становање. Успела је да поврати свој рејтинг када је у окриље британске круне вратила удаљени архипелаг на који Аргентинци полажу право.

Данас више нема рата на видику, па ни тријумфа британске војске. Остали су јубилеји и свечаности које овог пролећа и лета заокупљају британску престоницу: Фокланди, 60 година откако је британска краљица ступила на престо, Олимпијада... Од сваког од ових догађаја политичка елита, уздрмана корупцијским аферама и непопуларним мерама, покушаће да извуче неки поен за себе.

Дејвид Камерон не сме да пропусти ову шансу, неподељена је оцена аналитичара који се позивају на резултате анкета по којима Британци све мање верују у мере владе за излазак из кризе. Лондон зато користи прилику да се свету покаже у најбољем светлу, а да код својих суграђана пробуди успавани патриотизам. Подсећање на Фокландски рат дошло је у прави час.

Само пре два дана британски премијер изазвао је хаос на пумпама јер је пред ускршња путовања, суочен са претњом да следи штрајк превозника бензина, позвао Британце да их предухитре и да напуне своје резервоаре бензином, а да приде понесу и канте како би  резерве горива штековали у своје подруме. Створили су се километарски редови пред бензинским пумпама и Британија је почела да личи на Југославију у време санкција. Била је то, испоставило се, непотребно изазвана паника. Штрајк је одложен, а Камерон је, како оцењују колумнисти, створио атмосферу сличну оној која је у Тачеркино време владала на улицама Лондона када су штрајковали незадовољни рудари. Евоцирањем британског јунаштва и умећа у Фокландском рату мало је утишано незадовољство становништва.

У њему је иначе погинуло 255 британских и 650 аргентинских војника. И Лондон и Буенос Ајрес, који одвојено обележавају овај јубилеј, тврде да жртве нису биле узалудне.

То је логично. Јер ако се не рачунају људски животи, и губитницима и победницима Фокланди су донели непроцењиву колатералну корист. Британци и данас уживају у ратном подвигу, док превиђају или заборављају бруталност својих војника. Аргентинци су успели да се брже него што је то било очекивано ослободе сурове војне диктатуре која је одговорна за нестанак тридесет хиљада сународника осумњичених за неистомишљеништво.

Данас, када је нафта опасно замирисала око стеновитог острвља, Лондон не жели да око Фокланда поново преговара са Буенос Ајресом. Аргентина је у међувремену са својим суседима, демократски и економски ојачала, што је повећало латиноамеричку солидарност. Због неслагања око Малвина, Латинска Америка све чешће отказује Британији економску сарадњу и трговинску размену.

На једном од престижних универзитета баш у Даличу, студенткиња завршне године новинарства ипак је покушала да за дипломски рад опише живот 3.000 становника Фокландских острва који се изјашњавају као Британци. Ема Фрај (24) желела је да на лицу места, разбије умирујуће заблуде око овог рата, како је свој неуспели пројекат описала ових дана за „Политику”.

Испоставило се да је цена за њену новинарску авантуру сувише висока. Авионска карта до Фокланда коштала би је 2.400 фунти, што је било превише чак и за њену имућну породицу.

Лишени оваквих скупих новинарскоистраживачких подухвата, медији су одлучили да се концентришу на Олимпијаду и на одавање поште палим јунацима. Многи станови су већ издати по астрономским ценама за дане када се очекује да Лондон освоји нове мирнодопске медаље. Али кућа Маргарет Тачер није једина која ће остати празна. У понуди је много више станова него што се тражи. Криза је на Острву и у континенталној Европи у пуном јеку.

Зорана Шуваковић