ВЕЧЕРА КОД ПУТИНА

Сирови октопод, лобстер, лазања од тиквица, печени морски гргеч, телетина, тартуфи, топле смокве и јогурт-шербе... (поред осталог), помогли су председнику Русије Путину да једном утицајном аудиторију Запада објасни политику своје земље.Насловни задатак мисије обавио је Путин. Али о расположењу гостију, пробраних по способности да домаћину без устезања поставе и крајње неугодна питања, побринуо се Мирко Цаго – италијански кувар московског ресторана "Сир". Од вечере у приватној резиденцији председника прошле суботе у Новом Огарјеву, овај маестро медитеранске гастрономије начинио је (изјавили су присутни) гурмански фестивал.

Уживање за трпезом употпунило је атмосферу присности, а то је било оно што је заправо желео Путин. Шефу Русије је био потребан утисак "пријатељске искрености" у разговору. На тај начин, његова порука у најбољем облику стиже до ушију које треба да чују – тамо, у Америци и на Западу.

На обе стране се примичу председнички избори, у САД и у Русији. Кампања потенцијалних кандидата, инспирисана настојањем да се одговори што шире политичком укусу бирача, чак и присталица крајности, досегнуће до терена ривалства Истока и Запада. Путин процењује да је његово разумевање с Бушом добро, без обзира на нешто захладнеле руско–америчке односе. Шеф Кремља настоји да се та супстанца спасе за наследнике двојице председника на дужности. У противном, оштри тонови у кампањи могли би их обавезати на правац веће колизије САД и Русије у будућности.

Шта је председник Русије постигао ,,исповешћу" ("Волели бисмо да осетите жељу наше стране да ради апсолутно отворено!") пред елитом академика "кремљолога" и новинара? У основном, две кључне ствари. Прво, на неформалан начин је Вашингтону упутио поруку о намерама Русије. Објаснио је шта она може, а где не би могла да одступи.

На пример, не би могла гласати за независност Косова, у случају да се то тако постави у Савету безбедности. Али не жели да се конфронтира са САД, бранећи нуклеарни Иран. Москва ни сама не жели да Иран има нуклеарно оружје, због тога што Техеран не одустаје од претњи Израелу. Мада је против тога да се Иран приморава санкцијама.

Друго, у својим критички расположеним гостима, Путин је са сигурношћу идентификовао потенцијално "руски лоби". Они ће ефикасније, и с већим ауторитетом него било који плаћени лоби, Американцима "растумачити Русију".

По истеку мандата Путин се неће више кандидовати. Без обзира на вољу већине грађана, поштоваће Устав земље. ("Судбина овако простране земље не сме зависити од судбине једног човека, чак и када сам то ја!"). Одступа од наслова ,,о дипломатији", али ево само неколико нагласака из оног што је на овај начин рекао Вашингтону.

Москва остаје чврсто на правцу отворености према спољном свету. Кремљ више не занима ривалство, он је колико је могућно партнер. ("Никада нисам рекао да је Русија нека врста суперсиле", изречено уз примедбу да се Русији намерно приписују аспирације некадашњег СССР-а.)

Проблеми у односима Москве и Вашингтона настају због тога што "наше колеге не трагају за компромисом". Инсистирају на решењима "која они сматрају најбољим".

Руско усклађивање с Кином није завереничко, оно је интересно. Две земље не развијају војни пакт. Путин "зна да у дубинама државног апарата, у тајним службама, мисле да Руси и Кинези имају неки тајни механизам, да нешто кују". Али завере нема. После биполарног поретка, једноставно искрсава "евидентна потреба да се у свету има некакав алтернативни центар утицаја". Еволуцији Шангајске организације за сарадњу (савеза Кине, Русије и држава централне Азије) у Москви се приступа "с великом опрезношћу"...

Враћајући се теми дипломатије, питање би могло гласити – због чега је потребно чешће "вечеравати"? Свакако, да би свет могао да види да нисте наопаки. Можете мислити о себи како хоћете, али постоји рђаво искуство са клаустрофобичним властодршцима, и уобичајило се да државници једни друге не изненађују. Појединост да Русија осећа потребу да за своје интересе лобује у Вашингтону, и да је покушала да у те сврхе ангажује професионалну организацију, много говори о стању ствари на планети. Москва не жели да без потребе плати цену искушавања поретка.