Странке и културна политика: како до дугорочне стратегије (2)

У странци Г 17, стожеру Уједињених региона, која је дала актуелног и претходног министра културе, нисмо успели да добијемо неки детаљан програм за културу, осим што је на њиховом сајту активно залагање за укидање музичког динара за занатлије, односно захтев да нова скупштина и влада морају трајно укинути тај намет.

– Акција „Музички динар” представља само сегмент фискалне политике у култури. На основу тога би се могло закључити да ова коалиција нема претензије да у будућности води културну политику или да то управљање не би било засновано на јасно и целовито артикулисаном програму у култури – оценила је др Весна Ђукић.

Социјалисти се залажу за програмско повезивање просвете, науке и културе, да свако уметничко дело, као стуб културе српског народа, буде приоритетна брига државе, а против су комерцијализације и деградације културних вредности. Предлажу стабилне изворе финансирања културних пројеката и унапређење материјално-социјалног положаја стваралаца, а не агресивну индустријску културу. За очување су културног обрасца који штити српску националну културу, али и за очување разноликости свих етничких заједница, а посебно за очување културне баштине и споменика на Косову и Метохији.

Др Невен Цветићанин је истакао да СПС брине о томе да култура буде доступна свим слојевима друштва, посебно оним сиромашнијим, али да у њеном програму има и неких противречности, бар када је реч о противљењу индустријској уметности, што је свакако конзервативни елеменат амбивалентан њиховим изворно левичарским настојањима.

СПС културу схвата на један старомодан начин, а чињеница је да живимо у технолошком добу, објашњава Цветићанин.

Професорка Ђукић, међутим, сматра:

– Култура није окосница програма ове странке. Она се чак и не третира самостално већ у склопу социјалне демократије, што имплицира само њене социјалне функције, а занемарује економске. СПС не нуди нова решења за савремене проблеме развоја културе, већ верује да постојећа системска решења одговарају потребама савременог друштва у транзицији.

У ДСС-у кажу да је српско културно наслеђе њихова брига без обзира на географски простор на којем се налази. Такође, у овој странци сматрају да је неопходно донети дугорочну стратегију културног развоја земље коју усваја Народна скупштина Републике Србије, као и посебан закон о српском језику. ДСС се залаже да институције културе треба да се финансирају из државног буџета, приватних извора, донација и задужбина, а подржава и менаџерски приступ њиховом финансијском руковођењу.

Са друге стране, Преокрет је одлучан да буде реформатор постојећег инертног културног модела. Зато нуди следеће: креирање нових културних вредности, стварање новог амбијента за рад свих креативних људи у Србији, промену централизованог управљања у култури, усклађивање закона у Србији са европским законодавством, увођење свих области креативне индустрије у законске оквире, стварање једнаких услова за рад јавног и приватног сектора.

Цветићанин указује на то да је програм ДСС-а национално обојен, али да поседује неке конструктивне елементе, када је реч о демократизацији културе и организацији изван великих урбаних центара.

– Програм Преокрета можда даје најбољу дијагнозу стања у нашој култури. Али он остаје на сувише апстрактном нивоу. Читајући овај програм заправо читамо критичке погледе на свет без одређених мера које би требало предузети  – објашњава Цветићанин.

Како анализира др Ђукић, ДСС подједнако брине и о националном и културном идентитету Србије.

– ДСС се противи уплитању политике у културу, па ово политичко начело директно одговара на захтеве за деполитизацију културе. Оно што их издваја је подршка мешовитим изворима финансирања и менаџерском приступу руковођењу институцијама, у правцу профитабилности, што представља иновативно решење чак и у односу на постојећи закон о култури – казала је др Ђукић.

Преокрет, додаје она, нуди екстремно различит приступ. У жељи да буду реформатори, они су усредсређени на успостављање слободног тржишта, што води суштинској промени односа државе према култури какав постоји у Америци, што није у складу с европским традицијама.

На крају, наши саговорници сагласни су у томе да се у предизборним кампањама увек истичу специфичности, али да се оне касније морају ублажити да би се добила целовита културна политика, а професор др Весна Ђукић наглашава да би предуслов за то морала да буде нестраначка, политички неутрална, дугорочна стратегија развоја коју усваја Народна скупштина.

М. Вулићевић

М. Димитријевић