Турбо фолк у културној понуди Србије

Подаци који говоре о томе да одласци у позориште, биоскоп, на изложбу или концерт не спадају у омиљене активности средњошколаца и студената нимало не изненађују ако се узме у обзир целокупна друштвена ситуација код нас и тенденције глобалних кретања на пољу културних вредности и потреба младих. Без намере да тумачим резултате истраживања, желим да скренем пажњу на неке од узрока оваквог културног понашања младих у Србији.

Одрастање у друштву транзиције и ризика је тако структурисано да стари облици социјалних неједнакости бивају замењени новим, а они се заснивају на различитој дистрибуцији могућности и приступу у реализацији потреба. Искуство у руковођењу ризицима, који обухватају све сфере живота (здравље, околину, посао, друштвеност), калкулација и адаптација на њих, имају кључну улогу у формирању идентитета младих. Када се глобални проблеми удруже са локалним транзицијским, то ствара још већу несигурност, напетост и осећај губитништва. Одрастање у Србији скопчано је с великим притиском у погледу немогућности младих да реализују животне планове. Продукција и репродукција кризе у економској, политичкој и социјалној сфери друштва, пропусти у законодавству и политици социјалне заштите, у тесној су вези са образовањем, запошљавањем, каријером и мобилношћу, а у крајњој инстанци с културним вредностима и потребама. Млади се налазе у категорији са натпросечним ризиком сиромаштва, те социјална искљученост и криза идентитета трајно обликују њихово понашање.

Социјалне неједнакости, тензије између центра и периферије и културна хибридизација играју значајну улогу у дефинисању профила омладинских култура и субкултура. На основу карактеристика локалне балканске творевинетурбо-фолк могу се дефинисати специфичности феномена културне хибридизације. Турбо фолкјеновокомпонована пучка забава, настала почетком деведесетих и свесрдно промовисана посредством ТВ и радио канала. За кратко време је успела да се етаблира као доминантан модел у културној понуди Србије. Већ две деценије ТВ Пинк и Гранд продукција диктирају пожељне стандарде понашања младим људима, кроз садржаје који су на граници укуса, а често залазе у неукус, кич, шунд, примитивизам и вулгарност. Основна функција оваквих медија током деведесетих била је да се омогући бекство од туробне стварности, да се угуши алтернатива, да се заташкају конфликти. Експлозијом вештачког весеља, гламурозним наступима и спотовима, сапунским латиноамеричким серијама, фаворизовањем материјалних вредности и луксуза, инструиране су нове генерације до те мере да турбо-фолк постаје мејнстрим у музичкој индустрији Србије. Ова специфична појава, мешавина новокомпоноване народне, реп, хип-хоп, техно и оријенталне исламске музике, настала је као последица деценијске тоталне културне изолације, распада вредносног система и економске депривираности која је ускратила могућност путовања и културне размене генерацијама младих. Томе је у великој мери допринело и стално исељавање младог, урбаног, најобразованијег слоја становништва у протекле две деценије. Овај специфични хибрид је настао као одговор на урбанизацију села и рурализацију града, миграције млађег становништва из сеоских средина у урбана предграђа. Свесно и намерно је форсирана маргинализација поп и рок културе. Тако, културна пракса младих не остаје само на пуком прихватању водећих глобалних брендова, већ се паралелно користе и производи из Кине и Турске, форсирају ТВ новеле из Мексика и амерички ријалити програми.

Ако имамо у виду све ове манифестације културног живота и владајућег система вредности у Србији, не чуди што су младима културни садржаји на последњем месту и што ће хабитус многих генерација бити лишен универзалних културних вредности.

*Виши научни сарадник у Институту друштвених наука у Београду