Субвенције као темпирана бомба

За српски аграр статус државе кандидата за чланство у ЕУ може да има историјски значај и прекретницу, али и не мора. То у великој меризависи од надлежних институција, пре свега од владе и Министарства пољопривреде и од њиховеспремности да се суочес нагомиланим проблемима у овој области.

На то недвојбено указује и недавно публиковани аналитички извештај Европске комисије о стању српске пољопривреде. Да смо, којим случајем, у овом тренуткупуноправни члан ЕУ,утицај наше пољопривреде на европску био би минималанјер наших нешто више од пет милиона хектара земље, чинило би свега три одсто пољопривредних површина које се користе у земљама ЕУ. Извоз пољопривредних производа, независно од тогаколико он нама значио у укупном девизном приливу, на европском тржишту није респектабилан, поготово кад је реч опроизводима више фазе прераде.

Извештај ЕК је непристрасан, а наша реалност у пољопривреди је таква да јене треба шминкати.Овосе, у првом реду, односи наактуелнедржавнесубвенцијеза које ЕУ, али и Светска банка имају све мање разумевања.

Политикусубвенција, директне државне подршке произвођачима, која се води не само код нас, већгенерално у свим земљама у развоју, у ЕУ сматрају штетном. Сматра се, наиме,да субвенције не дозвољавајупољопривредама ових земаљада буду конкурентне. То се у доброј мери односи и на нашаграр. Отварање питањасубвенција, на основу својих или закупљених хектара, њихове висине, коме их доделити, по којим критеријумима, произведеним килограмима, броју говеда, товљеника итд.,у овом тренуткурастуће економске кризе, због тога је више социјална него разумно економска категорија, оцена је аналитичара у Европској комисији.

Субвенције су, сматра се, каотемпирна бомба илинија раздвајања на мале пољопривреднике и велике земљопоседнике, које је наша влада летос, након блокада, некако смирила, али жариште, сведоци смо ових дана, и даље тиња.Пандорина кутија је отворена у незгодан час, пред изборе.

Наведени аналитички извештај Европске комисије разматра и друге факторе који српској пољопривреди отежавају да брже иде европским кораком. То су у првом реду уситњени поседи који дају ниске приносе, затим застарела механизација, структура и начин производње, девастиран сточни фонд... Податак да је 87 одсто укупногобрадивог земљишта у рукама малих произвођача са највише два-три хектара којиуглавном сеју нископродуктивне житарице,за ЕУ је довољан разлог да се коначно формулише нова земљишна политика и крене са укрупњавањем површина на којима се могу примењивати савремене агротехничке мере и добијати високи приноси.

*Уредник у листу,,Пољопривредник”