Subvencije kao tempirana bomba

Za srpski agrar status države kandidata za članstvo u EU može da ima istorijski značaj i prekretnicu, ali i ne mora. To u velikoj merizavisi od nadležnih institucija, pre svega od vlade i Ministarstva poljoprivrede i od njihovespremnosti da se suočes nagomilanim problemima u ovoj oblasti.

Na to nedvojbeno ukazuje i nedavno publikovani analitički izveštaj Evropske komisije o stanju srpske poljoprivrede. Da smo, kojim slučajem, u ovom trenutkupunopravni član EU,uticaj naše poljoprivrede na evropsku bio bi minimalanjer naših nešto više od pet miliona hektara zemlje, činilo bi svega tri odsto poljoprivrednih površina koje se koriste u zemljama EU. Izvoz poljoprivrednih proizvoda, nezavisno od togakoliko on nama značio u ukupnom deviznom prilivu, na evropskom tržištu nije respektabilan, pogotovo kad je reč oproizvodima više faze prerade.

Izveštaj EK je nepristrasan, a naša realnost u poljoprivredi je takva da jene treba šminkati.Ovose, u prvom redu, odnosi naaktuelnedržavnesubvencijeza koje EU, ali i Svetska banka imaju sve manje razumevanja.

Politikusubvencija, direktne državne podrške proizvođačima, koja se vodi ne samo kod nas, većgeneralno u svim zemljama u razvoju, u EU smatraju štetnom. Smatra se, naime,da subvencije ne dozvoljavajupoljoprivredama ovih zemaljada budu konkurentne. To se u dobroj meri odnosi i na našagrar. Otvaranje pitanjasubvencija, na osnovu svojih ili zakupljenih hektara, njihove visine, kome ih dodeliti, po kojim kriterijumima, proizvedenim kilogramima, broju goveda, tovljenika itd.,u ovom trenutkurastuće ekonomske krize, zbog toga je više socijalna nego razumno ekonomska kategorija, ocena je analitičara u Evropskoj komisiji.

Subvencije su, smatra se, kaotempirna bomba ilinija razdvajanja na male poljoprivrednike i velike zemljoposednike, koje je naša vlada letos, nakon blokada, nekako smirila, ali žarište, svedoci smo ovih dana, i dalje tinja.Pandorina kutija je otvorena u nezgodan čas, pred izbore.

Navedeni analitički izveštaj Evropske komisije razmatra i druge faktore koji srpskoj poljoprivredi otežavaju da brže ide evropskim korakom. To su u prvom redu usitnjeni posedi koji daju niske prinose, zatim zastarela mehanizacija, struktura i način proizvodnje, devastiran stočni fond... Podatak da je 87 odsto ukupnogobradivog zemljišta u rukama malih proizvođača sa najviše dva-tri hektara kojiuglavnom seju niskoproduktivne žitarice,za EU je dovoljan razlog da se konačno formuliše nova zemljišna politika i krene sa ukrupnjavanjem površina na kojima se mogu primenjivati savremene agrotehničke mere i dobijati visoki prinosi.

*Urednik u listu,,Poljoprivrednik”