Кандидат Браће

Муслиманска браћа су се предомислила па ће ипак имати кандидата на изборима за новог председника Египта.

Браћа су проценила да остали кандидати не могу да испуне „захтеве револуције“, што је посредна критика начина на који владајући Врховни савет оружаних снага управља периодом транзиције.

Одлука богатог бизнисмена Хаира ел Шатера да покуша да освоји функцију коју је три деценије држао Хосни Мубарак одмах је забринула све који страхују од монопола исламске моћи.

Партија слободе и правде, политички орган Муслиманске браће, има највећи блок у парламенту и од привремене војне власти захтева да формира владу која ће одражавати ту већину. Генерали то одбијају јер важећи устав даје власт или армији или новоизабраном председнику.

Како исламисти држе контролу и у скупштини од 100 чланова која треба да изради нацрт новог устава, страх од исламског монопола моћи се увећава.

Откако је Шатер поднео оставку на положај заменика лидера Муслиманске браће, Мохамеда Бадеија, и кренуо у председничку трку, зазор постаје све већи иако исламисти тврде да нису грамзиви на власт већ председничком кандидатуром покушавају да остваре оно што њихова већина не успева у парламенту.

Исламисти мохандеса – инжењера – сматрају својим херојем. Човеку који је лежао у Мубараковом затвору приписују успешну стратегију и тактику Браће после пада старог режима. Мултимилионер, који је и ванредни професор на машинском факултету у граду Мансури, већ контролише два главна политичка тела Браће.

Шатер, 62, такође је тај који је испословао да Браћа избаце из чланства Абдела Монеима Абдула Фотуха, једног од њених најпопуларнијих лидера, када је овај прошле године најавио председничку кандидатуру упркос тадашњем ставу Муслиманске браће да неће имати кандидата.

Браћа су пролазила разне етапе у политичком животу Египта. Режим Гамала Абдела Насера први се обрушио на најстарију исламистичку организацију арапског света. Масовна хапшења, ликвидације или дуге затворске казне готово да су сломиле организацију.

Крајем седамдесетих Анвар ел Садат ослобађа лидере братства. Појава нових енергичних младих лидера, попут Фотуха који је из Исламске групе ушао у Муслиманску браћу, доноси нову енергију која омогућава да се група поврати и реорганизује сопствену хијерархију. Браћом тада управља Мустафа Машхур, „јастреб“ који је под Насером две деценије провео у затвору.

Шатера на тој сцени нема до осамдесетих. Дотле је у родном граду Мансура, где је његов отац био богати трговац, био млади активиста Насерове Социјалистичке уније.

После пораза Египта у рату са Израелом 1967, тада већ као студент у Александрији, Шатер напушта насеристе. Хапшен је, послат да две године проведе у војсци, а потом дипломира.

На Шатеровом званичном сајту стоји да се Муслиманској браћи приближио 1974, али исламски политички лидери који су га познавали тврде да се то догодило тек крајем осамдесетих.

Као и већина египатских дисидената, побегао је из земље 1981. пре него што се Садат обрушио на опозицију. Више година је провео у Енглеској.

Успоставља све чвршће везе са вођством Браће, а 1995. стаје на чело важног и утицајног каирског сектора организације. Тада је осуђен на пет година затвора због „оживљавања“ Муслиманске браће.

Удаљава се полако од старих лидера и њихових критеријума религиозности, историјског легитимитета или познавања исламског законодавства.

Упоредо са изградњом паралелне организационе структуре Браће, Шатер стиче богатство у компјутерској компанији заједно са још једним угледним чланом Браће. Отац десеторо деце потом бизнис шири на све стране, од индустрије намештаја до аутомобила и трактора, хемијске индустрије и менаџмента консалтинга.

После смрти врховног вође Машхура 2002, Шатер преузима контролу над организационим и административним пословима, укључујући и финансије.

Мубараков режим 2006. удара на једну од његових групација – тврде зато што није прихватио договор уочи избора 2005. по коме је требало да ограничи број кандидата Муслиманске браће. Други кажу да је стао на сенку пословних интереса Мубараковог сина.

Званично оптужен да студенте наоружава и обучава, одлази у затвор на седам година, али и из злогласне каирске тамнице Тора успева да увећава како лично богатство тако и богатство Браће.

Ослобођен је марта 2011, месец дана по Мубараковом паду. Одушевљено је дочекан од присталица којима поручује да нема жељу да постане премијер већ само да обезбеди „ренесансу“ Египта у оквирима ислама.

Прихватајући сада председничку кандидатуру, уз сву подршку коју има у најутицајнијој египатској политичкој организацији, Шатер би лако могао да оствари највећи успех у 84 године постојања Муслиманске браће.

Али, претходно би морао да савлада отпоре ривалских исламских група подељених између још тројице кандидата. Морао би да разувери секуларну левицу, либерале или хришћанске Копте који страхују да би Египат могао да се претвори у исламски калифат.

Шатер ће покушати да обједини исламисте а за остале има другу поруку: „Египат се неће вратити у дане једнопартијске владавине. Браћа ће помоћи да се оснаже друге партије. Чак и ако је једна странка у већини, никада не треба да има монопол“, рекао је у интервјуу Ројтерсу.

Бошко Јакшић